Михајловић је, говорећи на друштвеном дијалогу “Стање родне равноправности у Србији” навела да смо увели одређене институте и развили сарадњу ресорних институција са међународним партнерима и цивилним сектором, што је дало резултате у унапређењу положаја жена.
Данас више нико не може да окреће главу пред дискриминацијом жена, али очекује нас још посла, пре свега доношење закона о родној равноправности, који смо још 2016. припремили, али га због тадашњег неслагања једног министарства још увек, нажалост, немамо, подсетила је она.
Михајловић је указала на то да је Србија у међувремену донела одређене стратегије и законе, као и да у сарадњи са Министарством за европске интеграције, UN Women и Делегацијом ЕУ уводи gender mainstreaming, као важан алат за увођење родне равноправности у све јавне политике.
Такође, како је напоменула, доскоро смо били прва држава ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности, који нам је и те како помогао да видимо где смо и шта треба да урадимо, да одлуке доносимо брже и ефикасније кроз дијалог.
Једна смо од ретких земаља у свету која је увела родно одговорно буџетирање, што је веома значајно на путу унапређења родне равноправности, подвукла је она.
Према њеним речима, друштвени дијалог је начин да дођемо до докумената, закона и стратегија, јер су они основа да спроведемо све о чему разговарамо и кључни су за достизање визије, а то је друштво једнаких могућности за жене и мушкарце.
Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић поручила је да је неопходна јасна подршка жртвама сексуалног насиља, и нагласила да је пријављивање једини начин да се извршилац изведе пред лице правде.
Гојковић је истакла да је и поред значајног напретка у области родне равноправности још много изазова пред нама, а да је међу њима управо насиље над женама, и посебно сексуално насиље.
Она је указала на то да је исповест глумице Милене Радуловић о сексуалном злостављању које је претрпела покренуло лавину у нашој јавности и апеловала на све у друштву да пруже подршку жртвама сексуалног злостављања, да их охрабримо да пријаве сексуално насиље.
Потпредседница Владе је подсетила на то да је претходно и глумица Данијела Штајнфелд у јавности рекла да ју је један моћник из српске филмске индустрије силовао и зато је важно да је охрабримо да тог починиоца и пријави.
Према њеним речима, морамо се интензивније борити против стигматизације жртава сексуалног насиља како бисмо подстакли и друге жене да пријаве злостављање.
Гојковић је указала на то да смо као друштво остварили значајан напредак у заступљености жена, што потврђује највећи број жена у Влади и парламенту до сада, као и да је дошло време да се област родне равноправности додатно унапреди доношењем новог закона.
Такође, како је прецизирала, на руководећим местима у републичким установама културе, у њих 16 су мушкарци, док су у 11 руководиоци жене, што показује да су жене у области културе својом способношћу, квалификацијама и образовањем успеле да заузму место које им припада и у руковођењу установама.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић рекла је да ће без дијалога Србија имати онолико истина колико и интерпретација кроз монологе.
Наше присуство овде данас је доказ да је сад време да мењамо стање жена у Србији. Алат за промене набоље је доследна примена Закона о планском систему, да се заједно договоримо шта нам је обавезно чинити у будућности, јер то је услов за владавину права, нагласила је министарка.
Не можемо да бирамо да ли ћемо се родити као жена или мушкарац, али како ћемо живети то је питање рода, истакла је Чомић и додала да се родна улога жене драстично променила за 100 година, а тек ће се променити у наредним годинама ако будемо примењивали законе.
Стална координаторка Уједињених нација у Србији Франсоаз Жакоб истакла је да су УН посвећене подршци Србије и њеним грађанима у примени свих међународних стандарда, испуњавању свих обавеза, тако да нико не буде изостављен у тренутним реформским процесима на пољу родне равноправности.
Учешће у дијалогу узели су и министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, министарка заштите животне средине Ирена Вујовић, министарка државне управе и локалне самоуправе Марија Обрадовић и министарка правде Маја Поповић.
Учествовали су и министар за бригу о породици и демографију Радомир Дмитровић и министар без портфеља задужен за развој недовољно развијених општина Новица Тончев, ректорка Београдског универзитета Иванка Поповић, представнице УН агенција, Савета Европе, заштитника грађана, повереника за родну равноправност, академије и цивилног друштва.