П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска робна размена у последња четири месеца
Београд,
31. мај 2006.
Републички завод за статистику саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-април ове године износила 5.035,3 милиона долара, што чини пораст од 19,1 одсто у односу на исти период претходне године.
Изражено у еврима, укупна спољнотрговинска робна размена за период јануар-април ове године износила је 4.174,6 милиона евра, што је више за 29 одсто у поређењу са истим периодом прошле године.
Извезено је робе у вредности од 1.525,6 милиона долара, што чини повећање од 13,2 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 3.509,7 милиона долара, што је за 21,8 одсто више него у истом периоду претходне године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 1.264,6 милиона, што чини повећање од 22,7 одсто у односу на исти период прошле године, а увоз робе имао је вредност од 2.910 милиона, што је за 31,9 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године. Повећање увоза у протекла четири месеца последица је увоза енергената, с обзиром на то да је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у јануару, фебруару и марту износио 666 милиона долара, што чини 19 одсто укупног увоза, као и увоза руде бакра и гвожђа (78 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
Повећање увоза последица је и раста тражње (јавне и личне потрошње). Због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, дошло је до повећања тражње, што потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-април износио 248 милиона долара, што чини 7,1 одсто укупног увоза, при чему доминирају нови аутомобили.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, као и суфицита у размени хране (извоз житарица и производа од житарица износио је 69 милиона долара, од чега 44 милиона долара отпада на кукуруз, а 57 милиона долара на извоз шећера).
Такође, на повећање извоза утицали су и суфицит у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе, пораст светских цена основних метала и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-април 2006. године износио је 1.984,1 милион долара, што чини повећање од 29,4 одсто у односу на исти период претходне године, односно износио је 1.645,4 милиона евра, што чини повећање од 40 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износила је 43,5 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,8 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом износила је 43,4 одсто, а у истом периоду претходне године била је 46,7 одсто.
У посматраном периоду у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију са 69,5 одсто (1.059,9 милиона долара), роба за широку потрошњу са 25,4 одсто (388,3 милиона долара) и опрема са 5,1 одсто (77,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 64 одсто (2.245,4 милиона долара), роба за широку потрошњу са 22,3 одсто (782,8 милиона долара) и опрема са 13,7 одсто (481,4 милион долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (262,4 милиона долара), Босна и Херцеговина (179,3 милиона долара) и Немачка (163,3 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (642,3 милиона долара), Немачка (319,3 милиона долара) и Италија (279,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), са Босном и Херцеговином остварен је спољнотрговински суфицит од 100 милиона долара, а са Италијом је спољнотрговинска размена уравнотеженија него прошле године.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) највеће учешће у извозу имају гвожђе и челик (215 милиона долара), обојени метали (163 милиона долара), одећа (90 милиона долара), производи од каучука (72 милиона долара) и житарице (69 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека с највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (462 милиона долара), друмска возила (248 милиона долара), природни и индустријски гас (227 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (139 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (137 милиона долара), а њихов увоз чини 34,6 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 1.525,6 милиона долара, што чини повећање од 13,2 одсто у односу на исти период претходне године, а увезено је робе за 3.509,7 милиона долара, што је за 21,8 одсто више него у истом периоду претходне године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 1.264,6 милиона, што чини повећање од 22,7 одсто у односу на исти период прошле године, а увоз робе имао је вредност од 2.910 милиона, што је за 31,9 одсто више у поређењу са истим периодом прошле године. Повећање увоза у протекла четири месеца последица је увоза енергената, с обзиром на то да је увоз гаса, нафте, струје, кокса, бутана и дизела у јануару, фебруару и марту износио 666 милиона долара, што чини 19 одсто укупног увоза, као и увоза руде бакра и гвожђа (78 милиона долара), које се користе за производњу основних и других метала, а који на светском тржишту имају повољну цену у овом моменту.
Повећање увоза последица је и раста тражње (јавне и личне потрошње). Због раста кредита који су много доступнији у односу на претходне године, дошло је до повећања тражње, што потврђује и чињеница да је увоз друмских возила у периоду јануар-април износио 248 милиона долара, што чини 7,1 одсто укупног увоза, при чему доминирају нови аутомобили.
Повећање извоза резултат је до сада обављене приватизације и реструктурирања предузећа, потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, као и суфицита у размени хране (извоз житарица и производа од житарица износио је 69 милиона долара, од чега 44 милиона долара отпада на кукуруз, а 57 милиона долара на извоз шећера).
Такође, на повећање извоза утицали су и суфицит у размени готових текстилних производа захваљујући потписаном Споразуму са ЕУ и преференцијалном статусу који уживају наше робе, пораст светских цена основних метала и раст економске активности у свету.
Дефицит за период јануар-април 2006. године износио је 1.984,1 милион долара, што чини повећање од 29,4 одсто у односу на исти период претходне године, односно износио је 1.645,4 милиона евра, што чини повећање од 40 одсто у односу на исти период претходне године.
Покривеност увоза извозом износила је 43,5 одсто и мања је у односу на покривеност у истом периоду претходне године, када је износила 46,8 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом износила је 43,4 одсто, а у истом периоду претходне године била је 46,7 одсто.
У посматраном периоду у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су били заступљени производи за репродукцију са 69,5 одсто (1.059,9 милиона долара), роба за широку потрошњу са 25,4 одсто (388,3 милиона долара) и опрема са 5,1 одсто (77,4 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 64 одсто (2.245,4 милиона долара), роба за широку потрошњу са 22,3 одсто (782,8 милиона долара) и опрема са 13,7 одсто (481,4 милион долара).
У извозу су, у посматраном периоду, главни спољнотрговински партнери били Италија (262,4 милиона долара), Босна и Херцеговина (179,3 милиона долара) и Немачка (163,3 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (642,3 милиона долара), Немачка (319,3 милиона долара) и Италија (279,9 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у протеклом периоду била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), са Босном и Херцеговином остварен је спољнотрговински суфицит од 100 милиона долара, а са Италијом је спољнотрговинска размена уравнотеженија него прошле године.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, суфицит је остварен и са Македонијом, док се највећи дефицит јавља у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) највеће учешће у извозу имају гвожђе и челик (215 милиона долара), обојени метали (163 милиона долара), одећа (90 милиона долара), производи од каучука (72 милиона долара) и житарице (69 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека с највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (462 милиона долара), друмска возила (248 милиона долара), природни и индустријски гас (227 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (139 милиона долара) и електричне машине, апарати и уређаји (137 милиона долара), а њихов увоз чини 34,6 одсто укупног увоза.
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто
-
Блаце, 23. август 2024.У Блацу отворена привредно-туристичка манифестација „Дани...
-
Београд, 23. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана