П:
О:
Читај ми
Предлог закона о слободним зонама усклађен са стандардима СТО и ЕУ
Београд,
31. мај 2006.
Помоћник министра финансија за царински систем у Влади Републике Србије Весна Хрељац-Ивановић изјавила је данас да се Предлогом закона о слободним зонама, у циљу прилагођавања стандардима Светске трговинске организације и Европске уније, отклањају ограничавајући фактори који су до сада постојали у овој области.
Хрељац-Ивановић је на конференцији за новинаре, на којој су представљени предлози закона о слободним зонама и девизном пословању, прецизирала да су ограничавајући фактори лимит од 49 одсто учешћа страног капитала у предузећу за управљање зоном, фиксни износ накнаде за царинско евидентирање, који је износио 0,5 одсто од основице вредности робе, и условљавање царинских и пореских олакшица које постоје за пословање у зони извозом робе и услуга из зоне.
Кад је реч о поступку доношења одлуке за оснивање зоне, односно одлуке Владе за одређивање подручја на којем се може основати зона, Хрељац-Ивановић је објаснила да оснивач доноси одлуку о томе да се на одређеном подручју формира слободна зона, а након тога оснива привредно друштво за управљање зоном које подноси захтев државним органима.
Она је напоменула да ово законско решење прецизира да оснивач може основати само једно привредно друштво за управљање зоном како би се спречио монопол.
Према њеним речима, подношење захтева подразумева подношење доказа о испуњености техничких и економских услова, при чему економске услове дефинише предлагач кроз елаборат о економској оправданости оснивања зоне.
Елаборат процењује Министарство финансија које, уколико донесе позитивну оцену, предлаже Влади да донесе одлуку о формирању зоне, указала је Хрељац-Ивановић.
Након доношења одлуке Владе о формирању слободне зоне, у периоду од две године зона мора да обезбеди све техничке услове за нормално организовање пословања на том подручју, рекла је она, уз напомену да ће испуњеност тих услова оцењивати комисија коју чине представници релевантних државних органа.
Хрељац-Ивановић је истакла да подстицаје за пословање у слободним зонама представљају царинске олакшице и олакшице у погледу плаћања пореза на додату вредност (ПДВ).
Извештај о пословању подносиће се једном годишње као и до сада, а Управа за слободне зоне, која се оснива овим законом, имаће задатак да прати рад зоне у току целе године, објаснила је помоћник министра и додала да ће се, поред овог задатка, Управа бавити и промоцијом слободних зона и оценом годишњег извештаја.
Она је указала на то да, као и до сада, Министарство финансија има обавезу да оцени пословање зоне и предложи Влади одређене мере, као и да је сваке године извести о резултатима рада зоне.
Према њеним речима, Предлог закона предвиђа и увођење репресивних мера, од којих је најтежа укидање сагласности за оснивање зоне.
Говорећи о прелазним одредбама, Хрељац-Ивановић је подсетила на то да на подручју Србије послују три слободне зоне: Суботица, Зрењанин и Пирот, и напоменула да оне имају обавезу да у року од 90 дана од дана ступања закона на снагу поднесу захтев за добијање нове сагласности за одређивање подручја слободне зоне.
Олакшицу за суботичку, зрењанинску и пиротску зону представља то што поред захтева не морају да поднесу нови елаборат, истакла је она.
Помоћник министра за девизну инспекцију Лидија Смиљанић навела је да Предлог закона о девизном пословању урађен у сарадњи са Народном банком Србије.
Она је нагласила да важну новину представља то што су кредитни послови са иностранством укључени у нови закон, тако да се на једном месту комплетно регулишу токови новца према иностранству и из иностранства.
Новост, како је напоменула, представља то што се може узети девизни кредит за куповину стана, а уведено је и полагање девизног депозита ради добијања кредита.
Такође, новина је и могућност да се за девизе продају потраживања у иностранству, чиме ће извозници бити стимулисани да продају своја потраживања како би обезбедили ликвидна обртна средства за даље пословање, објаснила је Смиљанић.
Она је додала да, када је реч о привредним субјектима, поменути закон предвиђа да рок за наплату извоза или увоза авансно плаћене робе, уместо досадашњих 90, буде 180 дана. Ако тај рок истекне, поменути послови региструју се као комерцијални кредит код НБС-а.
Према њеним речима, послови на финансијском тржишту су либерализовани у том смислу да је дозвољена куповина дугорочних хартија од вредности страних издаваоца, што значи да ће домаћа правна и физичка лица моћи да купују стране хартије од вредности.
Истовремено, дозвољена је куповина дугорочних дужничких акција од вредности чији су издаваоци земље чланице ОЕЦД-а и Међународна финансијска организација, навела је Смиљанић.
Она је рекла да страна лица код нас могу без ограничења да купују све оне хартије од вредности које су сагласне Закону о тржишту хартија од вредности и могу се куповати и продавати на берзи.
Поменути закон предвиђа бројна подзаконска акта, указала је Смиљанић и додала да ће посебним подзаконским актом бити утврђено да ли ће се мењати цензус од 2.000 евра које физичка лица могу да изнесу у иностранство без потврде.
Нови прописи о девизном пословању требало би да онемогуће пословање са иностранством приказивањем лажних фактура, а предвиђене су и строге казне за уговоре који су закључени на основу лажне документације, истакла је она и изразила наду ће овај закон бити усвојен у Скупштини Србије у јуну.
Кад је реч о поступку доношења одлуке за оснивање зоне, односно одлуке Владе за одређивање подручја на којем се може основати зона, Хрељац-Ивановић је објаснила да оснивач доноси одлуку о томе да се на одређеном подручју формира слободна зона, а након тога оснива привредно друштво за управљање зоном које подноси захтев државним органима.
Она је напоменула да ово законско решење прецизира да оснивач може основати само једно привредно друштво за управљање зоном како би се спречио монопол.
Према њеним речима, подношење захтева подразумева подношење доказа о испуњености техничких и економских услова, при чему економске услове дефинише предлагач кроз елаборат о економској оправданости оснивања зоне.
Елаборат процењује Министарство финансија које, уколико донесе позитивну оцену, предлаже Влади да донесе одлуку о формирању зоне, указала је Хрељац-Ивановић.
Након доношења одлуке Владе о формирању слободне зоне, у периоду од две године зона мора да обезбеди све техничке услове за нормално организовање пословања на том подручју, рекла је она, уз напомену да ће испуњеност тих услова оцењивати комисија коју чине представници релевантних државних органа.
Хрељац-Ивановић је истакла да подстицаје за пословање у слободним зонама представљају царинске олакшице и олакшице у погледу плаћања пореза на додату вредност (ПДВ).
Извештај о пословању подносиће се једном годишње као и до сада, а Управа за слободне зоне, која се оснива овим законом, имаће задатак да прати рад зоне у току целе године, објаснила је помоћник министра и додала да ће се, поред овог задатка, Управа бавити и промоцијом слободних зона и оценом годишњег извештаја.
Она је указала на то да, као и до сада, Министарство финансија има обавезу да оцени пословање зоне и предложи Влади одређене мере, као и да је сваке године извести о резултатима рада зоне.
Према њеним речима, Предлог закона предвиђа и увођење репресивних мера, од којих је најтежа укидање сагласности за оснивање зоне.
Говорећи о прелазним одредбама, Хрељац-Ивановић је подсетила на то да на подручју Србије послују три слободне зоне: Суботица, Зрењанин и Пирот, и напоменула да оне имају обавезу да у року од 90 дана од дана ступања закона на снагу поднесу захтев за добијање нове сагласности за одређивање подручја слободне зоне.
Олакшицу за суботичку, зрењанинску и пиротску зону представља то што поред захтева не морају да поднесу нови елаборат, истакла је она.
Помоћник министра за девизну инспекцију Лидија Смиљанић навела је да Предлог закона о девизном пословању урађен у сарадњи са Народном банком Србије.
Она је нагласила да важну новину представља то што су кредитни послови са иностранством укључени у нови закон, тако да се на једном месту комплетно регулишу токови новца према иностранству и из иностранства.
Новост, како је напоменула, представља то што се може узети девизни кредит за куповину стана, а уведено је и полагање девизног депозита ради добијања кредита.
Такође, новина је и могућност да се за девизе продају потраживања у иностранству, чиме ће извозници бити стимулисани да продају своја потраживања како би обезбедили ликвидна обртна средства за даље пословање, објаснила је Смиљанић.
Она је додала да, када је реч о привредним субјектима, поменути закон предвиђа да рок за наплату извоза или увоза авансно плаћене робе, уместо досадашњих 90, буде 180 дана. Ако тај рок истекне, поменути послови региструју се као комерцијални кредит код НБС-а.
Према њеним речима, послови на финансијском тржишту су либерализовани у том смислу да је дозвољена куповина дугорочних хартија од вредности страних издаваоца, што значи да ће домаћа правна и физичка лица моћи да купују стране хартије од вредности.
Истовремено, дозвољена је куповина дугорочних дужничких акција од вредности чији су издаваоци земље чланице ОЕЦД-а и Међународна финансијска организација, навела је Смиљанић.
Она је рекла да страна лица код нас могу без ограничења да купују све оне хартије од вредности које су сагласне Закону о тржишту хартија од вредности и могу се куповати и продавати на берзи.
Поменути закон предвиђа бројна подзаконска акта, указала је Смиљанић и додала да ће посебним подзаконским актом бити утврђено да ли ће се мењати цензус од 2.000 евра које физичка лица могу да изнесу у иностранство без потврде.
Нови прописи о девизном пословању требало би да онемогуће пословање са иностранством приказивањем лажних фактура, а предвиђене су и строге казне за уговоре који су закључени на основу лажне документације, истакла је она и изразила наду ће овај закон бити усвојен у Скупштини Србије у јуну.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања