Коштуница је на конференцији за новинаре, након седнице Владе, поновио да је Влада још једанпут констатовала оно што је констатовала и јуче, а то је да после одлуке председника Републичке референдумске комисије Франтишека Липке држава Србија преузима државно-правни континуитет и постаје следбеник државне заједнице Србија и Црна Гора у складу са Уставном повељом.
Он је нагласио да ново чињенично стање не може и неће променити став поштовања према црногорском народу и историји и култури Црне Горе, али да обавезује Србију на то да у најкраћем року дефинише све своје надлежности које произилазе из Уставне повеље, по којој Србија постаје државно-правни следбеник државне заједнице.
Председник Владе је навео да ће Србија, након доношења декларације Скупштине Црне Горе о њеној независности, предузети све неопходне мере као што су доношење одлуке у Скупштини Србије којом се констатује да Србија преузима државно-правни континуитет државне заједнице, као и обавеза Владе Србије да донесе све акте који су потребни да би се то остварило.
Коштуница је прецизирао да је у питању доношење закона о измени Закона о министарствима и закона о преуређењу институција и организација бивше СЦГ и службе Савета министара, што значи преузимање из система оних институција које су Србији потребне и престанак постојања оних које нису.
Такође, неопходно је и доношење закона о важењу закона Републике Србије који су претходно важили као закони Србије и Црне Горе, што значи преузимање свих оних прописа из правног поретка државне заједнице који су Србији потребни како би заокружила свој државни и правни субјективитет, као и проглашавање неважећим свих оних закона који у ту сврху нису потребни, објаснио је председник Владе.
Он је подсетио на то да је досадашње залагање Владе Србије за идеју заједничке државе пре свега било утемељено на уверењу да би заједничка држава на најбољи начин испунила интересе и Србије и Црне Горе, и додао да је идеја о заједничкој држави била већински подржана у Србији.
После промена 5. октобра 2000. године, Србија је настојала да сачува заједничку државу и поред тога што су несумњиво постојали велики и свакодневни проблеми у функционисању државе и што је од власти у Црној Гори стално стизао захтев да се Црна Гора осамостали, навео је Коштуница.
Председник Владе је указао на то да пуне две године од 5. октобра 2000. представници Црне Горе нису учествовали у раду савезних институција, већ да је до промене дошло тек у марту 2003. године усвајањем и применом Уставне повеље, чиме је Србија, зарад идеје очувања заједничке државе, прихватила многа решења у Уставној повељи која су одударала од концепта функционалне државе.
Он је посебно нагласио да у читавом периоду Србија није повукла нити један једини потез који би ишао наруку рушења заједничке државе и рекао да је потпуно уверен да нико не може рећи да се било који облик историјске одговорности за раздвајање државне заједнице СЦГ може приписати Србији.
Напротив, Србија је показала изузетно стрпљење и велику одговорност да уради оно што је било до ње да би се заједничка држава сачувала, што нисмо радили због неког пролазног дневно политичког интереса већ због најдубљег уверења да је у суштинском интересу Србије и Црне Горе да се сачува државна заједница, као и из уверења да се руководимо темељним европским идејама и вредностима, а то су идеје интеграције а не дезинтеграције.
Коштуница је подсетио на то да се Влада Србије и пре нешто више од годину дана снажно залагала за поштовање Уставне повеље и расписивање непосредних избора за парламент државне заједнице када је за то било време, а да је Скупштина Србије због тога донела и Закон о изборима, али су власти у Црној Гори тада одбациле сваку могућност да се избори распишу, као и да ово инсистирање Владе Србије није наишло ни на ваљану подршку ЕУ.
ЕУ је затражила заправо да се уместо поштовања права и Уставне повеље постигне политички договор између Београда и Подгорице, чији би смисао био како да се договоримо да Уставну повељу не поштујемо и прекршимо, рекао је Коштуница и додао да смо тако, уместо непосредних избора, променом Уставне повеље дошли до одржавања референдума у Црној Гори под окриљем Уније.
Према његовим речима, Влада Србије није могла да утиче на одређивање услова за одржавање референдума, али је са своје стране јасно изнела став да би било демократски и у складу са темељним схватањем људских права, укључујући и право избора, да држављани Црне Горе који живе у Србији, а којих има око 270.000, имају право гласа на изборима.
Испало је супротно од тога, мишљењем Венецијанске комисије и прихватањем тог мишљења од стране ЕУ дошло се до тога да на референдуму могу да гласају држављани Црне Горе са целе планете, али не могу они из Србије, истакао је Коштуница.
Такође, он је навео да је Влада Србије поднела захтев да већина која би се тражила на овом референдуму буде не проста већ апсолутна, заправо природна већина за референдум ове врсте, односно глас више од 50 одсто од уписаних бирача.
Коштуница је објаснио да то правило важи у Канади и своди се на следеће: ако се део једне државе одваја, онда у том делу који се одваја сви имају право да се изјасне, а да ли ће то они учинити или не, то је друга ствар.
Председник Владе је оценио и да се већина коју је предложила ЕУ, односно коју је прихватила на предлог Венецијанске комисије, тешко може образложити и да до сада није видео ниједно ваљано образложење зашто баш 55 одсто, а не било шта друго.
Све у свему, ЕУ је имала одлучујући утицај на дефинисање услова за одржавање референдумског процеса укључујући још нешто, а то је формално пресудни глас представника ЕУ у Републичкој референдумској комисији, а то је глас Франтишека Липке, указао је Коштуница.
Коштуница је истакао да предстојећи посао о дефинисању статуса Србије као државно-правног следбеника СЦГ не може бити потпун без доношења новог устава Србије и узајамно је повезан са овом обавезом.
Он је навео да је на данашњој седници обавестио Владу о разговорима које је јуче водио са председником Скупштине Србије Предрагом Марковићем о томе како да се рад на доношењу новог устава Србије убрза.
Председник Владе је подсетио на то да је у пролеће 2004. године Скупштина донела акт о приступању промени устава, као и да је неколико месеци након тога Влада поднела свој предлог овог највишег правног акта као предлог странака које чине владајућу коалицију.
Он је напоменуо да су том приликом формирани и сви неопходни одбори који су се овим питањем бавили, као и да је предлог поднео и председник Републике, али да напретка у раду на уставу није било.
Коштуница је истакао да, као што са жаљењем може да каже да до сада напретка није било, тако после јучерашњег разговора са изузетном дозом оптимизма може да каже да ће оно што је пропуштено бити надокнађено у једном врло кратком периоду.
Председник Владе је још једном нагласио потребу доношења новог устава у овом тренутку и рекао да би се тиме заокружили државни и правни систем земље и поставили једини прави, ваљани темељи државе.
Он је навео да су све релевантне политичке снаге у земљи свесне чињенице да Србија мора добити устав што пре, као и да доношење новог устава није само посао Владе Србије, већ да је реч о заједничком послу.
Устав свој најпотпунији и најсуштинскији легитимитет добија уколико иза њега стану све политичке снаге у земљи и у том случају је то устав који може да траје, оценио је Коштуница.
Истовремено, он је апеловао на јавност и медије да овој теми поклоне нарочиту пажњу, уз оцену да у овом тренутку, када се заокружују државни и правни систем Србије, нема важније и прече теме.
Коштуница је нагласио да са великим оптимизмом очекује најављене разговоре о доношењу новог устава.
Председник Владе је изразио очекивање да ће већ за недељу дана моћи да се "подвуче црта" и каже шта је урађено овим разговорима и да ли ће се ићи даље у раду на новом уставу.