П:
О:
Читај ми
Хитно успоставити мораторијум на даљу приватизацију на Космету
Београд,
2. јун 2006.
Шеф Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије Ненад Поповић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Политика" да Тим за политичке разговоре о будућем статусу Косова и Метохије сматра да хитно треба да се успостави мораторијум на даљу приватизацију на Космету и да се обави комплетна ревизија њеног досадашњег тока.
Ненад Поповић
Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Шеста рунда преговора о будућности Космета у Бечу:
- Вероватно је ово била до сада најтежа рунда косметских преговора. Разговорима у Бечу присуствовали су и представници ММФ-а, Светске банке, Министарства финансија САД, неколико светских економиста. Код свих присутних експерата наша излагања примљена су веома позитивно. Које аргументе вам је супротставила албанска делегација:
- Они су имали неколико министара и експерата и изнели су своје аргументе, али су често користили чисте политичке флоскуле. Говорили смо, најпре, о спољним дуговима, где је ситуација мање-више јасна и ради се о 1,4 милијарде долара. Србија, иначе, отплаћује дневно 100.000 долара на име косметског дуга. Албанци тврде да од 1990. до 1999. године нису учествовали у расподели тог новца јер су, наводно, били изопштени из економског система. То је пример политичког аргумента, јер је чињеница да је новац улаган у фабрике и руднике, о чему постоји обимна документација. Највише је уложено у термоелектране које су тада производиле три пута више струје него данас! А ту струју су користили сви људи са Космета.
Питање имовине и приватизације:
- Ту смо на потпуно различитим странама. Што се вредности имовине Србије тиче, има процена да се ради о 14 или 15 милијарди долара. Али, ту постоји доста различитих података и метода процењивања. Сигурно је реч о милијардама долара. Косово и Метохија су део Србије, па је то наша имовина. Албанци, пак, кажу: не, то је наша имовина. Тако покушавају да уведу метод сукцесије из 2001. године, који се примењивао на републике бивше СФРЈ, што је недопустиво. Такође, сматрамо да Унмик, као привремени орган, није имао право да формира Косовску поверилачку агенцију, која се сада бави приватизацијом имовине широм покрајине. Сматрамо да, под хитно, треба да се успостави мораторијум на даљу приватизацију и да се обави комплетна ревизија њеног досадашњег тока.
Колико је већ фирми тако приватизовано:
- Око 250 предузећа, од чега су 99 одсто купили сами Албанци. Дакле, нема говора о уласку страног капитала, што им је, наводно, био главни разлог за продају, нити ће се од тог новца опоравити косметска привреда јер тај новац леже на рачун поменуте агенције. Желим да упозорим стране инвеститоре да ће било која улагања по овом, правно неоснованом моделу приватизације бити предмет оспоравања пред међународним судовима. Модел приватизације на Космету веома је сумњив у правном смислу и не постоји нигде у свету.
Откуда журба да се што пре приватизује:
- Можемо само да сумњамо зашто толико журе. Желе да поставе потпуно независан привредни систем од Србије и да приватизацију заврше до децембра. Заменику Мартија Ахтисарија Алберту Роану и копредседавајућем Штефану Ленеу децидирано смо рекли да Унмик нема право да то чини. Подвукли смо, такође, да не може да се разговара о својини, а да се не говори и о приватизацији, као што су нас обавестили. Јер, дошли смо на преговоре са уверењем да Ахтисари и његови сарадници имају мандат да разговарају о свим питањима.
Приватизација Трепче и Косовске енергетске корпорације:
- Када је о Трепчи реч, Светска банка (СБ) је чврсто на становишту да је то данас потпуно економски промашено и неисплативо. Надамо се да ћемо, заједно са СБ, успети да то зауставимо. Што се КЕК-а тиче, срећом, они не могу то тако брзо да ураде, али могу да покрену тај процес, што би била велика штета. Ради се на "мала врата", без тендера. У току је нека врста отимања за природне ресурсе Космета, али Србија неће ћутати. Економска питања су међу нашим најјачим адутима у преговорима, зато их толико и оспоравају.
Економска реинтеграција Космета у систем Србије:
- Инвестирање у Космет биће вишеструко привлачније ако инвеститори буду имали на располагању цело тржиште Србије, од десет милиона људи, него само косметско, од два. Уз то, Србија, као једина земља у окружењу, може без царина да извози на руско тржиште од 150 милиона људи. Зато је наша платформа најбоља могућа за развој Космета и зато економска логика говори против његове независности, бар у наредних 15-20 година. У супротном, Космет може остати мало, изопштено острво, у економском смислу.
Шта могу да очекују расељени Срби са Космета који су остали без радних места, или они који поседују акције тамошњих предузећа:
- Инсистирамо да се сви радници врате на своја радна места, где је то могуће. Где није могуће, да се правично обештете. Економски тим већ израђује стратегију дугорочног економског развоја, која ће се посебно бавити дугорочним одрживим економским развојем угрожених српских заједница на Космету. О конкретним износима је још рано говорити, али је сигурно да се ради о десетинама милиона евра за кредитирање развоја српских заједница.
Шеста рунда преговора о будућности Космета у Бечу:
- Вероватно је ово била до сада најтежа рунда косметских преговора. Разговорима у Бечу присуствовали су и представници ММФ-а, Светске банке, Министарства финансија САД, неколико светских економиста. Код свих присутних експерата наша излагања примљена су веома позитивно. Које аргументе вам је супротставила албанска делегација:
- Они су имали неколико министара и експерата и изнели су своје аргументе, али су често користили чисте политичке флоскуле. Говорили смо, најпре, о спољним дуговима, где је ситуација мање-више јасна и ради се о 1,4 милијарде долара. Србија, иначе, отплаћује дневно 100.000 долара на име косметског дуга. Албанци тврде да од 1990. до 1999. године нису учествовали у расподели тог новца јер су, наводно, били изопштени из економског система. То је пример политичког аргумента, јер је чињеница да је новац улаган у фабрике и руднике, о чему постоји обимна документација. Највише је уложено у термоелектране које су тада производиле три пута више струје него данас! А ту струју су користили сви људи са Космета.
Питање имовине и приватизације:
- Ту смо на потпуно различитим странама. Што се вредности имовине Србије тиче, има процена да се ради о 14 или 15 милијарди долара. Али, ту постоји доста различитих података и метода процењивања. Сигурно је реч о милијардама долара. Косово и Метохија су део Србије, па је то наша имовина. Албанци, пак, кажу: не, то је наша имовина. Тако покушавају да уведу метод сукцесије из 2001. године, који се примењивао на републике бивше СФРЈ, што је недопустиво. Такође, сматрамо да Унмик, као привремени орган, није имао право да формира Косовску поверилачку агенцију, која се сада бави приватизацијом имовине широм покрајине. Сматрамо да, под хитно, треба да се успостави мораторијум на даљу приватизацију и да се обави комплетна ревизија њеног досадашњег тока.
Колико је већ фирми тако приватизовано:
- Око 250 предузећа, од чега су 99 одсто купили сами Албанци. Дакле, нема говора о уласку страног капитала, што им је, наводно, био главни разлог за продају, нити ће се од тог новца опоравити косметска привреда јер тај новац леже на рачун поменуте агенције. Желим да упозорим стране инвеститоре да ће било која улагања по овом, правно неоснованом моделу приватизације бити предмет оспоравања пред међународним судовима. Модел приватизације на Космету веома је сумњив у правном смислу и не постоји нигде у свету.
Откуда журба да се што пре приватизује:
- Можемо само да сумњамо зашто толико журе. Желе да поставе потпуно независан привредни систем од Србије и да приватизацију заврше до децембра. Заменику Мартија Ахтисарија Алберту Роану и копредседавајућем Штефану Ленеу децидирано смо рекли да Унмик нема право да то чини. Подвукли смо, такође, да не може да се разговара о својини, а да се не говори и о приватизацији, као што су нас обавестили. Јер, дошли смо на преговоре са уверењем да Ахтисари и његови сарадници имају мандат да разговарају о свим питањима.
Приватизација Трепче и Косовске енергетске корпорације:
- Када је о Трепчи реч, Светска банка (СБ) је чврсто на становишту да је то данас потпуно економски промашено и неисплативо. Надамо се да ћемо, заједно са СБ, успети да то зауставимо. Што се КЕК-а тиче, срећом, они не могу то тако брзо да ураде, али могу да покрену тај процес, што би била велика штета. Ради се на "мала врата", без тендера. У току је нека врста отимања за природне ресурсе Космета, али Србија неће ћутати. Економска питања су међу нашим најјачим адутима у преговорима, зато их толико и оспоравају.
Економска реинтеграција Космета у систем Србије:
- Инвестирање у Космет биће вишеструко привлачније ако инвеститори буду имали на располагању цело тржиште Србије, од десет милиона људи, него само косметско, од два. Уз то, Србија, као једина земља у окружењу, може без царина да извози на руско тржиште од 150 милиона људи. Зато је наша платформа најбоља могућа за развој Космета и зато економска логика говори против његове независности, бар у наредних 15-20 година. У супротном, Космет може остати мало, изопштено острво, у економском смислу.
Шта могу да очекују расељени Срби са Космета који су остали без радних места, или они који поседују акције тамошњих предузећа:
- Инсистирамо да се сви радници врате на своја радна места, где је то могуће. Где није могуће, да се правично обештете. Економски тим већ израђује стратегију дугорочног економског развоја, која ће се посебно бавити дугорочним одрживим економским развојем угрожених српских заједница на Космету. О конкретним износима је још рано говорити, али је сигурно да се ради о десетинама милиона евра за кредитирање развоја српских заједница.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином