Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали потписао је данас Mеморандум о разумевању за пројекат „Београдски метро“ између Владе Србије, Града Београда, кинеске компаније "Пауер Чајна" и француских компанија "Алстом" и "Ежис рејл".
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали потписао је данас Mеморандум о разумевању за пројекат „Београдски метро“ између Владе Србије, Града Београда, кинеске компаније "Пауер Чајна" и француских компанија "Алстом" и "Ежис рејл".
Мали је поменути документ потписао у Палати Србија са директором ЈКП „Београдски метро и воз“ Станком Кантаром, потпредседником групе „Алстом“ Филипом Делуром, генералним директором у компанији „Ежис рејл“ Оливијеом Буваром и представником компаније „Пауер Чајна“ Шје Зиђијем.
Потписивању су присуствовали и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, заменик градоначелника Београда Горан Весић, амбасадорка Кине у Србији Чен Бо и амбасадор Француске у Србији Жан Луј Фалкони.
Пројекат метроа један је од најважнијих инфраструктурних пројеката за 2021. годину.
Крајем прошле године ратификован је међудржавни Споразум о реализацији инфраструктурних пројеката са Француском, који је потписан 26. новембра 2020. године.
Вредност споразума је 581 милион евра, од којих је 127 милиона евра намењено унапређењу ефикасности електродистрибутивне мреже.
Мали је навео податак да прелиминарна анализа показује да ће изградња обе линије метроа у Београду коштати приближно 4,4 милијарде евра, при чему то није коначна цена, већ ће она зависити од рада на главном пројекту за другу линију метроа, који још није урађен.
Министар је најавио да ће радови на изградњи прве линије метроа од Железника до Миријева, дужине 21,3 километра и са 21 станицом, бити завршени 2028. године, а у међувремену ће се радити и на другој линији метроа.
Он је указао на то да је изградња метроа велики процес и озбиљан грађевински и инжењерски пројекат, при чему се само на изградњи машине за копање тунела испод Београда ради 16 месеци.
То су најмодерније композиције, које ће бити аутоматизоване, усмерене на безбедност путника и ефикасност система, нагласио је Мали и додао да ће се након друге, радити и на изградњи треће линије која ће повезати делове града који нису у склопу прве две линије метроа.
Мали је истакао да је циљ да шински систем доминира у градском саобраћају, јер је ефикаснији, бржи и еколошки прихватљивији, напоменувши да ће изградња метроа бити велика шанса и за српске компаније, што ће утицати на развој домаће индустрије.
Он је истакао да је документ који је данас потписан први меморандум који свеобухватно дефинише права и обавезе свих страна укључених у реализацију поменутог пројекта.
Према његовим речима, студије су показале да је најоптерећенији саобраћајни правац од Железника, преко Сајма, центра града ка Миријеву и да је идеално место за укрштање две линије метроа на Савском тргу.
Министар је нагласио и да еколошки приступ даје могућност Београду да буде савремена метропола.
Момировић је оценио да ће изградњом метроа Београђани добити квалитетнији, бржи и еколошки чистији вид превоза, напоменувши да ће град бити саобраћајно релаксиран и очишћен од издувних гасова.
Желимо грађанима да понудимо бољу и бржу опцију саобраћаја. Зашто би неко ишао колима и имао проблема са паркингом ако сутра будемо имали најквалитетнији метро у региону. То ће бити само по себи подстицајно, рекао је он.
Министар је указао на то да не можемо да решимо еколошко питање у Београду ако сваки дан имамо толики број возила у граду, као и да је метро једини начин да побољшамо еколошку ситуацију.
Представник компаније „Пауер Чајна“ Шје Зиђи навео је да ће та компанија бити задужена за извођење радова на терену, прецизиравши да ће укупна вредност њихових радова коштати приближно 1,3 милијарде евра.
Потпредседник француске компаније "Алстом" Филип Делур рекао је да ће та компанија бити одговорна за електромеханички систем возова, а њене услуге ће коштати 535 милиона евра.
Директор ЈКП "Београдски метро и воз" Станко Кантар истакао је да ће метро систем бити потпуно независан шински систем, што је, како је истакао, уобичајено у свету.