Гојковић је, учествујући на конференцији Женске парламентарне мреже, рекла да и тема конференције која гласи „Храброст је женског рода“ указује на то да још морамо да се носимо са бројним изазовима, као и да су за то често потребни храброст, одлучност и упорност.
Да је храброст заиста женског рода најбоље потврђују актуелни примери младих глумица Милене Радуловић и Иве Илинчић. Управо су оне скупиле храброст да пријаве и јавно проговоре о сексуалном насиљу које су доживеле, рекла је потпредседница Владе.
Она је додала да је зато од изузетног значаја и то што су добиле огромну подршку нашег друштва, али се и осврнула на неумесне коментаре којима су појединци показали да не разумеју патњу и тортуру кроз коју су ове жене прошле, односно да немају емпатију.
То што појединци чак постављају питања зашто је до сада ћутала само показује да и у оваквим ситуацијама, када заиста морамо да будемо јединствени у осуди сексуалног насиља, има појава омаловажавања жртава и говора мржње, колико год они били у мањини, изјавила је Гојковић.
Потпредседница Владе је напоменула да се морамо интензивније борити против стигматизације жртава сексуалног насиља у јавности како би и друге жене биле спремне да пријаве злостављање, а посебно да бисмо охрабрили жене које нису познате јавности, а којима је још теже да проговоре.
Неопходно је да осигурамо да жене не морају да прелазе додатне препреке када одлуче да проговоре о злостављању, физичком, сексуалном или психичком насиљу, истакла је Гојковић.
Она је указала на то да говор мржње у Србији, као уосталом и у другим деловима Европе и света, није искорењен, као и да га најчешће у стопу прате различите предрасуде и стереотипи, којих се нисмо ослободили.
Понекад се стиче утисак да је жене лако вређати, омаложавати и понижавати, нагласила је потпредседница Владе, приметивши да је за свако супротстављање говору мржње потребна посебна храброст, јер се жртва тог говора често не суочава само са конкретним говором мржње, већ и са прећутном сагласношћу дела заједнице.
Гојковић је скренула пажњу на то да говор мржње никад не угрожава само оне којима је упућен, већ трује читаву јавну сферу и читаво друштво.
Због тога је неопходно да му се читаво друштво и супротстави. У тој борби важно је да радимо на подизању свести о проблему. Истовремено, подједнако је значајно да промовишемо толеранцију, међусобно поштовање и културу дијалога, рекла је она.
Потпредседница Владе је апеловала на медије да са посебном пажњом обрађују теме које се односе на жене жртве насиља, али и на то како пишу о женама које се баве јавним послом, јер смо сведоци да се жене у јавној сфери често суочавају са тиме да их медији третирају на другачији начин него мушкарце.
Она је предочила и позитивне помаке које је Србија постигла када је реч о родној равноправности, као што су резултати који су постигнути у парламенту и кроз рад Женске парламентарне мреже.
Гојковић је подсетила на то да су се жене избориле да се нађу на многим важним, руководећим функцијама, оценивши да је то изузетно значајно у борби против предрасуда и стереотипа.
Послали смо јасну поруку да је женама место на кључним функцијама у нашој држави. Данас је у Влади Србије много више жена, укључујући председницу Владе и две потпредседнице. Истовремено, Народна скупштина има до сада највећи број парламентарки, што смо постигли изменама Закона о народним посланицима, поручила је Гојковић.
Она је указала на то да овде не смемо стати, јер је пред нама још много изазова, као што је доношење новог, још модернијег закона о родној равноправности.
Нови закон видим и као додатну прилику да се направи још један корак напред у побољшању положаја жена и спречавању дискриминације у свим областима, закључила је Гојковић.