Вујовић је на онлајн састанку, који је одржан на њену иницијативу, изнела предлог да три државе потпишу меморандум о разумевању, на основу којег ће се спроводити неопходне активности.
Док се због поштовања процедура не стекну услови за потписивање таквог документа, Вујовић је затражила од својих колега да свако у свом ресору већ у наредним данима формира радну групу, како би се на техничком нивоу приступило овом проблему и мапирале дивље депоније.
Она је указала на хитност решавања проблема отпада на Лиму и Дрини, при чему је упутила позив на сарадњу колегама на републичком нивоу, као и јединицама локалне саомоуправе које се налазе у сливу река.
Министарка је навела да је у току уклањање више од 7,5 хиљада кубика пливајућег отпада који се накупио код бране Потпећ на Лиму, о чему је детаљније говорио и директор ЈВП “Србијаводе” Горан Пузовић, чије екипе уз логистичку подршку ЕПС-а изводе радове на терену.
Министар екологије, просторног планирања и урбанизма Црне Горе Ратко Митровић предложио је формирање комисије за разматрање проблема у циљу дефинисања даље сарадње.
Државни секретар у том министарству Данило Мрдак је навео да нико не спори да највише отпада долази са територије Црне Горе, као и да мапирање несанитарних депонија још није урађено, поручивши да нема алибија да се не крене у хитне акције и мере.
Представници Црне Горе су изразили спремност да заједничким пројектом за регулисање овог проблема три државе аплицирају за ЕУ фондове, чиме би дали добар пример регионалне сарадње.
Министар спољне трговине и економских односа БиХ Сташа Кошарац рекао је да је регионална сарадња императив, истакавши да је важно то што постоји политичка одлука да се овај проблем решава заједничким ангажовањем.
Помоћница министарке за грађевинарство, просторно уређење и екологију Републике Српске Свјетлана Радусин рекла је да очекује конкретне активности на терену, јер је у претходном периоду било доста стратегија и одлука које су нису реализоване.
Учесници састанка су постигли сагласност да је потребно да се ради на подизању свести грађана о заштити животне средине, како отпад из домаћинстава не би завршавао у рекама.