П:
О:
Читај ми
Србија предузима све како би успешно завршила сарадњу с Хашким трибуналом
Београд/Њујорк,
7. јун 2006.
Министар за државну управу и локалну самоуправу у Влади Републике Србије Зоран Лончар поручио је данас у обраћању Савету безбедности УН да Србија предузима све што је у њеној моћи како би успешно завршила сарадњу с Хашким трибуналом.
Зоран Лончар
Лончар је подсетио на то да је Влада Србије више пута до сада јасно саопштила да је пре свега у интересу Србије да се што пре оконча сарадња с Трибуналом и додао да је Влада, када је реч о Ратку Младићу, званично саопштила да његово скривање представља недостојан чин и да непосредно угрожава национални и државни интерес Србије.
Он је још једном нагласио да је Влада Србије учинила апсолутно све што је у њеној моћи да Ратко Младић буде лоциран и пребачен у Хаг и навео да је утврђено ко је све претходних година учествовао у скривању Младића, а да је за 11 лица, која се сумњиче да су помагала у скривању, надлежни суд одредио и вишемесечне притворе.
И поред свих досадашњих веома интензивних и опсежних активности није било могуће утврдити где се крије Ратко Младић, истакао је Лончар и додао да "политичка воља неоспорно постоји и ствар је техничке природе да се открије место на коме се крије Младић". Говорећи о напорима које улаже Влада Србије, Лончар је подсетио на то да се Трибуналу од краја 2004. године до данас добровољно предало 16 оптужених лица и да највећи број међу њима представљају највиши војни и полицијски официри. Министар је нагласио да досадашњи рад на завршетку сарадње с Трибуналом Владу Србије чврсто опредељује да настави и испуни све своје преостале међународне обавезе и да резултати који су до сада постигнути то најречитије потврђују.
Лончар, који је и члан Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, рекао је да су сви оптужени официри који су били у служби у Србији, било у војсци СЦГ, или као припадници полиције, добровољно отишли у Хаг, као и велики број оптужених из Републике Српске. Он је указао и на спремност за потпуну сарадњу са Тужилаштвом Трибунала у делу који се односи на приступ документима и архивској грађи. Државна заједница, односно Србија као њен следбеник, добила је укупно 1.148 захтева Тужилаштва. На огромну већину захтева Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом је позитивно одговорио и тренутно постоји још само неколико нерешених захтева који се сматрају ургентним, рекао је Лончар. Он је напоменуо да нови захтеви Тужилаштва, који су упућени СЦГ, долазе свакодневно и да се с тим у вези поступа по најхитнијем поступку, при чему је подсетио на то да су по захтевима Тужилаштва дужности чувања тајне ослобођена 43 сведока, као и да је позитивно одговорено на 39 захтева за достављање документације. Према његовим речима, представници Тужилаштва почели су да остварују увид и у архиве Министарства унутрашњих послова, а однедавно су им отворене и архиве Министарства одбране и Архива Председништва Србије. Говорећи о конкретним потезима у циљу сарадње с Трибуналом, Лончар је указао на то да је у мају ове године у Скупштини Србије и Црне Горе усвојен Закон о замрзавању имовине оптужених пред Трибуналом који су у бекству. Он је, када је реч о сарадњи са Трибуналом, рекао да је неопходно обратити пажњу и на речи председника Хашког суда Фауста Покара да су "последњих шест месеци у раду Трибунала били најтежи у његовој историји" и додао да посебно треба узети у обзир смрт која је у притворској јединици Трибунала задесила Слободана Милошевића, као и Милана Бабића. Уз уважавање чињенице да извештаји о њиховој смрти још званично нису готови, Влада Србије дели оцену независне истраге коју су спровели шведски државни органи да се услови и третман притвореника у притворској јединици морају значајно унапредити, као и да контрола рада саме притворске јединице треба да буде отворенија, истакао је Лончар.
Према његовим речима, Србија жали што овакви случајеви, какви нису преседан у притворској јединици Трибунала, одударају од дефинисаног циља рада суда, а то је ефикасно остваривање међународне правде према починиоцима тешких ратних злочина, пружање задовољења жртвама и стварање услова за помирење народа на подручју бивше Југославије. Лончар је указао и на важност пребацивања суђења на домаће судове, уз оцену да суђење пред домаћим судом може допринети остваривању циљева због којих је овај високи орган УН 1993. године основао Међународни кривични трибунал у Хагу. Он је нагласио спремност правосудних органа Србије да прихвате процесуирање и суђење оптуженима и подсетио на то да, и поред високих оцена Трибунала и Канцеларије тужилаштва о досадашњем раду ових органа, још ниједан случај из Хага није уступљен Србији.
Желим још једном да изразим чврст став Владе Србије да настављамо да предузимамо све што је у нашој моћи како бисмо лоцирали све преостале оптужене и, уколико се неки од њих крију у Србији, пребацили их у Хаг. Србија је опредељена да свима који су починили ратне злочине буде суђено, било пред Трибуналом или пред домаћим судовима, закључио је Лончар.
И поред свих досадашњих веома интензивних и опсежних активности није било могуће утврдити где се крије Ратко Младић, истакао је Лончар и додао да "политичка воља неоспорно постоји и ствар је техничке природе да се открије место на коме се крије Младић". Говорећи о напорима које улаже Влада Србије, Лончар је подсетио на то да се Трибуналу од краја 2004. године до данас добровољно предало 16 оптужених лица и да највећи број међу њима представљају највиши војни и полицијски официри. Министар је нагласио да досадашњи рад на завршетку сарадње с Трибуналом Владу Србије чврсто опредељује да настави и испуни све своје преостале међународне обавезе и да резултати који су до сада постигнути то најречитије потврђују.
Лончар, који је и члан Националног савета за сарадњу с Хашким трибуналом, рекао је да су сви оптужени официри који су били у служби у Србији, било у војсци СЦГ, или као припадници полиције, добровољно отишли у Хаг, као и велики број оптужених из Републике Српске. Он је указао и на спремност за потпуну сарадњу са Тужилаштвом Трибунала у делу који се односи на приступ документима и архивској грађи. Државна заједница, односно Србија као њен следбеник, добила је укупно 1.148 захтева Тужилаштва. На огромну већину захтева Национални савет за сарадњу са Хашким трибуналом је позитивно одговорио и тренутно постоји још само неколико нерешених захтева који се сматрају ургентним, рекао је Лончар. Он је напоменуо да нови захтеви Тужилаштва, који су упућени СЦГ, долазе свакодневно и да се с тим у вези поступа по најхитнијем поступку, при чему је подсетио на то да су по захтевима Тужилаштва дужности чувања тајне ослобођена 43 сведока, као и да је позитивно одговорено на 39 захтева за достављање документације. Према његовим речима, представници Тужилаштва почели су да остварују увид и у архиве Министарства унутрашњих послова, а однедавно су им отворене и архиве Министарства одбране и Архива Председништва Србије. Говорећи о конкретним потезима у циљу сарадње с Трибуналом, Лончар је указао на то да је у мају ове године у Скупштини Србије и Црне Горе усвојен Закон о замрзавању имовине оптужених пред Трибуналом који су у бекству. Он је, када је реч о сарадњи са Трибуналом, рекао да је неопходно обратити пажњу и на речи председника Хашког суда Фауста Покара да су "последњих шест месеци у раду Трибунала били најтежи у његовој историји" и додао да посебно треба узети у обзир смрт која је у притворској јединици Трибунала задесила Слободана Милошевића, као и Милана Бабића. Уз уважавање чињенице да извештаји о њиховој смрти још званично нису готови, Влада Србије дели оцену независне истраге коју су спровели шведски државни органи да се услови и третман притвореника у притворској јединици морају значајно унапредити, као и да контрола рада саме притворске јединице треба да буде отворенија, истакао је Лончар.
Према његовим речима, Србија жали што овакви случајеви, какви нису преседан у притворској јединици Трибунала, одударају од дефинисаног циља рада суда, а то је ефикасно остваривање међународне правде према починиоцима тешких ратних злочина, пружање задовољења жртвама и стварање услова за помирење народа на подручју бивше Југославије. Лончар је указао и на важност пребацивања суђења на домаће судове, уз оцену да суђење пред домаћим судом може допринети остваривању циљева због којих је овај високи орган УН 1993. године основао Међународни кривични трибунал у Хагу. Он је нагласио спремност правосудних органа Србије да прихвате процесуирање и суђење оптуженима и подсетио на то да, и поред високих оцена Трибунала и Канцеларије тужилаштва о досадашњем раду ових органа, још ниједан случај из Хага није уступљен Србији.
Желим још једном да изразим чврст став Владе Србије да настављамо да предузимамо све што је у нашој моћи како бисмо лоцирали све преостале оптужене и, уколико се неки од њих крију у Србији, пребацили их у Хаг. Србија је опредељена да свима који су починили ратне злочине буде суђено, било пред Трибуналом или пред домаћим судовима, закључио је Лончар.
-
Бела Црква, 3. септембар 2024.Унапређење и заштита права националних мањина у Белој Цркви
-
Београд, 2. септембар 2024.Заједничко писмо Србије и Црне Горе ЕК о прузи Београд–Бар
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Политички односи са Азербејџаном на историјском максимуму
-
Нови Пазар, 2. септембар 2024.Подједнака улагања у школе у градским и сеоским срединама
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Богатић, 2. септембар 2024.Све већа финансијска подршка породицама са децом
-
Житорађа, 2. септембар 2024.Основна школа "Топлички хероји" добила кабинет за информатику
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем