Михајловић је у Привредној комори Србије, на јавној расправи о Нацрту закона о обновљивим изворима енергије и Нацрту закона о енергетској ефикасности и рационалној употреби енергије, истакла да се ови закони тичу сваког грађанина наше земље.
Србија данас, како је упозорила, троши четири пута више енергије него што је просек ЕУ, бацајући годишњу производњу једне термоелектране, јер се недовољно бавимо енергетском ефикасношћу.
С друге стране, много слушамо о коришћењу ОИЕ, а не видимо праве резултате, тако да нам је циљ да и привреда и грађани могу да производе енергију и пласирају је у мрежу, објаснила је она.
Према њеним речима, овим законима желимо да за десет година будемо на нивоу ЕУ по енергетској ефикасности, а истовремено да радимо на смањењу потрошње енергије.
Такође, овим законима постављамо обновљиве изворе као наш стратешки циљ јер желимо зелену Србију, нагласила је Михајловић и додала да је тренутно учешће ОИЕ у укупној производњи електричне енергије приближно 24 одсто.
При томе, како је прецизирала, највећи део чине велике хидроелектране, док електране које користе енергију ветра, сунца и биомасе учествују четири одсто, те да је циљ да до 2050. године најмање 50 одсто енергије долази из обновљивих извора енергије.
Једна од новина јесте и да ће потрошачи моћи да буду и произвођачи енергије, да поставе соларне панеле на своје куће или зграде, и да с једне стране смање своје трошкове, али и да вишак енергије пласирају у мрежу, подвукла је она.
Такође, како је најавила, уводимо аукције као нови модел подстицаја, који ће донети већу конкуренцију произвођача.
Потпредседница Владе је оценила да се од енергетске ефикасности очекује да постане национални покрет и да је циљ новог закона у овој области да омогући грађанима да користе подстицаје да повећају енергетску ефикасност.
Према њеним речима, тренутно постоји буџетски фонд који располаже са 150 до 500 милиона динара годишње за општине и њихове пројекте, а новим законом омогућићемо да се у то укључе и грађани.
Управа у Министарству располагаће са приближно 15 милиона евра у првој години, након чега ће се тај буџет повећавати, јер ће се у њега сливати и новац међународних партнера и донатора, објаснила је Михајловић.
Она је додала да је намера да овим законом омогућимо грађанима да замене врата, прозоре, да се побољша изолација фасада и да заједно направимо већи напредак у области енергетске ефикасности.
Саветник председника ПKС Мирослав Лутовац рекао је да се с новим законом о обновљивим изворима енергије очекује прави замах у изградњи соларних панела.
Очекује се да, поред привреде, и грађани пронађу свој интерес да користе ове технологије и да микропроизводња буде важан генератор производње енергије из ОИЕ, поручио је он.
Потпредседница Владе је, одговарајући на питања новинара, истакла да реформисање и боље пословање јавних предузећа није питање појединих директора, већ питање будућности гасног сектора и енергетске безбедности Србије.
Србија је данас, као и цео свет, у озбиљној економској кризи и држава чини надљудске напоре да обезбеди здравствену безбедност и довољно вакцина за грађане, али и да сачува економску стабилност и радна места, указала је она.
С друге стране, како је напоменула, постоје јавна предузећа која троше новац без планова, програма и пројеката.
Према њеним речима, „Србијагасу“ је враћен план пословања за 2021. годину, и сада функционишу и без плана и без лиценци, нагласивши да то мора хитно да се промени јер је реч о стотинама милиона евра које се троше без контроле.
Данас у „Србијагасу“ и ЕПС-у имамо ситуацију да се ниједан пројекат не заврши на време, а да се у њих улази без јасних приоритета, нагласила је Михајловић.
Она је као пример навела да се у гасификацију улаже огроман новац, а да не видимо резултате, као што је случај са гасификацијом Шида, где је посао добила компанија са једним запосленим.
Михајловић је оценила да није боља ситуација ни у „Електропривреди Србије“, јер иако су се ЕПС и ОДС раздвојили, ако не буде великих инвестиција у ЕПС-у, мерених милијардама евра, ово предузеће неће постојати.
Дакле, или ће се новац одливати у повезана предузећа ЕПС-а, а да ЕПС пропада, или ћемо улагати у нове хидроелектране и уредити ову компанију да послује боље и ефикасније, констатовала је потпредседница Владе.
Према њеним речима, данас су инвестиције у ЕПС-у испод нивоа амортизације, а технички и нетехнички губици на дистрибутивној мрежи износе 250 милиона евра.