Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуку да се за лечење лица оболелих од ретких болести у 2021. години издвоје три милијарде динара, што је највећи износ до сада за ове намене.
Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуку да се за лечење лица оболелих од ретких болести у 2021. години издвоје три милијарде динара, што је највећи износ до сада за ове намене.
С обзиром на то да је лечење ових лица један од приоритета Владе Србије, обезбеђен је континуитет издвајања из буџета у последњих осам година.
Први пут за лечење ретких болести издвојена су средства из буџета 2012. године, када је обезбеђено 130 милиона динара за терапију осам пацијената. У 2020. години од ових болести лечено je 325 пацијената, за шта је издвојено укупно 2,4 милијарде динара.
Рекордним издвајањем за ову годину, држава ће обезбедити скоро 24 пута више новца у буџету у односу на 2012. годину. Средства су намењена за оболеле који се већ налазе на терапији, али и оне који лечење тек започињу.
Од 2012. до 2019. године број оболелих који се лече из средстава буџета повећан је за приближно 25 пута (са осам пацијената у 2012. години на 200 пацијената у 2019. години), док је број ретких болести које се лече из средстава буџета повећан са два на 19 различитих врста.
Влада је усвојила и Предлог закона о изменама и допунама Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу. Најважнија измена односи се на промену термина „незаконито стечена имовина” у „имовина на коју се утврђује посебан порез”, како се овај израз не би поистовећивао са изразом „имовина проистекла из кривичног дела”.
Промена се односи и на додавање израза „издаци за приватне потребе физичког лица” који је дефинисан као издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине.
На седници је донета одлука о образовању Радне групе за израду предлога стратегије развоја стартап екосистема Србије од 2021. до 2025. године.
Доношењем стратегије, развој стартап екосистема поставља се на формалну и системску основу, а за циљ има економски развој, раст БДП-а, раст извоза и већу запосленост у нашој земљи.
Радна група ће током наредних шест месеци радити на изради предлога стратегије која ће обухватити приоритетне политике за убрзан развој стартап екосистема са акцентом на повећање броја и квалитета стартапа кроз области јавних и приватних инвестиција, омогућавања приступа предузетничком капиталу, као и побољшања локалне и регионалне повезаности домаћег стартап екосистема.
Радну групу чини 38 чланова, представника државног, цивилног и приватног сектора који ће заједничким радом, користећи своје знање и искуство из домаћег и иностраних стартап екосистема, допринети садржају и квалитету тог документа.
Овом телу председаваће директор невладине и непрофитне организације Иницијатива ”Дигитална Србија“ Небојша Ђурђевић, а међу члановима су представници релевантних министарстава и других државних институција,укључујући Фонд за иновациону делатност, сва четири научно-технолошка парка, Народну банку Србије и Канцеларију за информационе технологије и електронску управу.
У рад групе биће укључена и Светска банка, Привредна комора Србије, пет ИКТ кластера, као и представници цивилног сектора који се баве овом облашћу — укључујући ICT Hub, Impact Hub, Српску блокчејн иницијативу и НАЛЕД.
У име Иницијативе ”Дигитална Србија” и организације Serbian Entrepreneurs у радној групи биће и успешни технолошки предузетници као што су Игор Богићевић, Зоран Васиљев и Тихомир Бајић.
На седници је донета и одлука о образовању Радне групе за израду постројења за пречишћавање отпадних вода и повезивање санитарних мрежа.
Пречишћавањем отпадних вода умањиће се изложеност популације болестима које се преносе водом и заштитити тренутне економске активности повезане са водним ресурсима.
Програм ће на овај начин унапредити општу животну средину и побољшати комуналне услуге, чиме ће се директно смањити загађење површинских и подземних вода и очувати водни ресурси, као и биодиверзитет и екосистеми који зависе од тих површинских вода.
Влада је донела и одлуку о образовању Националног савета за заштиту потрошача, који ће као стручно саветодавно тело радити на унапређењу система заштите потрошача. У том циљу биће усаглашен рад релевантних чиниоца – надлежних институција, невладиног сектора и стручњака из ове области.