Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Владе Републике Србије, уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wоmen), организовало је данас тематски друштвени дијалог под називом „Социјална политика и здравствена заштита“.
П:
О:
Читај ми
Закон о родној равноправности у Скупштини до краја пролећног заседања
Београд,
10. фебруар 2021.
Министарка Гордана Чомић истакла је да овај скуп представља полазну основу за израду нацрта закона о родној равноправности, чији би предлог пред посланицима требало да се појави до краја пролећног заседања.
Она је објаснила да ово законско решење треба да пружи смернице за све друге законе, односно да одговори на то каква понашања заснована на предрасудама, и према мушкарцима и женама, треба забранити како би цело друштво живело са више квалитета и мање неправди.
Према њеним речима, овај закон се не бави само положајем жена, већ положајем свих у друштву, да сви имају једнаке услове за приступ тржишту рада, али и једнака права на социјалну и здравствену заштиту.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић изнела је податак да у Србији има 560.000 удовица и 150.000 удоваца, објаснивши да та разлика произилази из тога да мушкарци много више умиру од насилних смрти, али и ређе иду на превентивне прегледе.
Поред тога, како је нагласила, грађани који живе у удаљеним срединама, где здравствена заштита није довољно доступна, не одлазе код лекара, трпе због "ситнице", а на крају се та "ситница" заврши губитком органа, екстремитета или живота.
Јанковић је поручила да држава због тога не сме живот у удаљеним местима оставити без адекватне подршке и да је потребно организовати мобилну здравствену заштиту.
Остваривање права на равноправност лежи и у креирању добре социјалне политике, која је најважнији део економске политике, предочила је она и нагласила да је поред финансијске подршке вeома важна и сервисна подршка.
Стварност је другачија јер је помоћ, нарочито женама које највише брину о породици, потребна ако желе да изађу на тржиште рада и око подизања детета. Због тога је важно усклађивање радног времена предшколских установа, навела је Јанковић и истовремено упозорила на то да недовољну подршку имају и најстарији суграђани и особе са инвалидитетом.
Питање родне равноправности није питање права жена, већ питање равноправности свих грађана, једнаког приступа свим правим и услугама и у томе не смемо заборавити мушкараце, закључила је она.
Државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек рекао је да се на скрининг који се организује у руралним срединама јавља мало жена, што је у 21. веку недопустиво.
Морамо више кроз медије и друштвени дијалог говорити о томе колико су важни превентивни прегледи, јер губимо животе, упозорио је он и додао да је у руралним срединама и даље табу тема или срамота за жену да каже да има проблем са репродуктивним органима.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Ранка Савић потврдила је да је криза изазвана пандемијом коронавируса много више погодила жене него мушкарце, јер су управо оне заступљене у секторима који су највише погођени кризом, попут туризма, угоститељства, хотелијерства.
Према њеним речима, жене су и пре пандемије више радиле кућне послове, а према анализи, коју је урадила Међународна организација рада, да је жена тржишно плаћена за послове које је обављала код куће за време пандемије имала би плату од 546 евра.
Oна је указала и на проблем примене закона, истичући да су у Србији многи закони добри, али да се не примењују у пракси, као и да се то не кажњава.
Нема санкције, нема казне, нема одговорности. Ми донесемо један добар закон по свим европским стандарима и на крају се он не поштује, због чега грађани губе поверење у институције и систем, објаснила је Савић.
Она је навела пример Закона о раду, у којем се наводи да рад на одређено време може трајати максимално две године, а у пракси траје и по 10 до 15 година.
Директорка Канцеларије UN Wоmen у Србији Милана Рикановић истакла је да је пандемија коронавируса још више повећала неравноправност која је постојала у нашем друштву, наводећи да је неопходно унапредити области социјалне и здравствене заштите.
Скупу су присуствовали и представници Скупштине Србије, државних органа и институција, покрајинских секретаријата, независних тела, међународних организација, организација цивилног друштва, струковних удружења, синдиката и академске заједнице.
Аутор:
Фонет
-
Београд, 18. децембар 2024.Иновациони центри значајни за креирање одрживог економског...
-
Београд, 18. децембар 2024.
Велике могућности за унапређење сарадње са Француском у области...
-
Београд/Атина, 18. децембар 2024.Грчка најближи стратешки партнер и сарадник Србије у овом делу...
-
Београд, 18. децембар 2024.Подршка произвођачима јагодичастог воћа у унапређењу услова...
-
Уб, 18. децембар 2024.До сада издвојене 4,63 милијарде динара за енергетску санацију...
-
Београд, 18. децембар 2024.Припремити младе за живот у дигиталном окружењу
-
Београд, 18. децембар 2024.Могућност јачања сарадње са компанијом ,,Visaˮ у области...
-
Београд, 18. децембар 2024.Даље јачање капацитета Србије у заштити људских права и борби...
-
Београд/Атина, 18. децембар 2024.Србија цени доследну и континуирану подршку Грчке
-
Београд, 18. децембар 2024.Сарадња са Француском агенцијом за развој на достизању...