Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић саопштила је да је Влада на данашњој седници усвојила трећи пакет економских мера помоћи грађанима и привреди, вредан 249 милијарди динара.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић саопштила је да је Влада на данашњој седници усвојила трећи пакет економских мера помоћи грађанима и привреди, вредан 249 милијарди динара.
Брнабић је, на представљању ових мера у Палати Србија, објаснила да ће оне помоћи да се смање негативне последице коронавируса, да људи сачувају радна места, да привреда не изгуби "кисеоник", али и да грађани преживе ова тешка времена.
Држава је на овом пакету мера почела да ради још крајем 2020. године, указала је она и додала да је нови пакет био потребан јер је било очигледно да ће се криза изазвана пандемијом наставити и у овој години.
Према њеним речима, претходна два пакета била су од велике помоћи привреди да преживи овај тежак период, који је у економском смислу најтежи од Другог светског рата.
Премијерка је нагласила да се држава борила на два фронта – здравственом и привредном, подсетивши на то да је она водила здравствени део Кризног штаба, док је председник Републике водио економски део и учествовао у креирању сва три пакета мера помоћи.
Србија је на оба фронта успела да оствари феноменалне резултате. Данас читав свет говори о Србији као моделу у борби против коронавируса и надам се да ће се за неколико месеци говорити о привредном успеху Србије, као што се сада говори о успеху наше земље у вакцинацији, нагласила је Брнабић.
Она је, као резултат остварења свега што је држава постигла кроз претходна два пакета подршке, навела то да смо прошле године имали пад БДП-а од само један одсто, што је био најбољи економски резултат у Европи.
Међутим, ти резултати нису само у БДП-у. Током 2020. године, када је читава светска привреда трпела, наша индустријска производња је била за 0,4 одсто већа него у 2019. години, указала је премијерка.
Такође, како је додала, прошле године регистровано је за 50.500 више запослених, а током 2020. порастао је и извоз, који је износио 17,5 милијарди евра, док је у 2019. години био 17,1 милијарду евра.
Према њеним речима, плате и пензије су наставиле да расту, тако да је просечна плата у новембру износила 518 евра, док је инфлација остала стабилна и износила 1,6 одсто.
Јавни дуг је под контролом, што је неубичајено за ову годину. Када су најуспешније економије имале значајно повећање јавног дуга, код нас је он и даље испод 60 одсто, то јест 56,8 одсто БДП-а, прецизирала је она.
Брнабић је истакла да су два пакета помоћи била успешна и добро осмишљена, али и да је наша привреда била "жилава", нагласивши да су и страни инвеститори наставили да улажу и да запошљавају, али и да производе и извозе.
Србија је, како је подвукла, показала да је јака и стабилна држава и да грађани и привреда могу да рачунају на њу у најтежим тренуцима.
Трећи пакет мера подршке треба да настави у том правцу, односно поново држава даје подршку не само привреди, већ и пунолетним грађанима, а посебно пензионерима, прецизирала је она.
Mинистар финансија Синиша Мали пренео је да је Влада на данашњој седници усвојила све акте везане за трећи пакет помоћи привреди и грађанима, наводећи да су сва три пакета укупно вредна 953 милијарде динара, односно приближно осам милијарди евра.
Он је објаснио да су трећим пакетом мера, за разлику од прва два, укључена и велика предузећа која такође трпе последице пандемије.
То је, како је прецизирао, додатних 300.000 запослених у великим предузећима, што уз 1.050.000 предузетника и запослених у микро, малим и средњим предузећима, значи да помоћ може да користи укупно 1,4 милиона запослених у приватном сектору.
Директну подршку државе у висини од једног и по минималца добиће укупно 1.505.093 предузетника и запослених у микро, малим, средњим и великим предузећима у нашој земљи, а пакет укључује и новчану помоћ грађанима.
Мера која се тиче исплате минималнца ступа на снагу од 1. марта, прва исплата биће у априлу, друга у мају и трећа у јуну. Она не укључује банке и финансијске институције.
Поред једног и по минималца, подршку у висини од још једног пуног минималца добиће угоститељи, турстичке агенције, лиценцирани туристички водичи и пратиоци, хотели, одмаралишта и рентакар агенције.
Градски хотели добиће још једну врсту директне подршке државе у висини од 350 евра по индивидуалном лежају и 150 евра по смештајној јединици. Ту врсту помоћи градски хотели су имали и крајем прошле године.
Директну подршку добиће и сектор превозника путника и друмског саобраћаја и аутобуских станица, а која подразумева 600 евра по аутобусу у периоду од шест месеци.
Како би се очувала ликвидност приватног сектора, држава је одлучила да продужи постојећу гарантну шему, а биће успостављена и нова гарантна шема за подршку најугроженијим предузећима.
Детаљи нове гарантне шеме биће одређени кроз преговоре са банкама, а у циљу постизања најбољих услова за угрожена предузећа.
Једнократну помоћ од 50 евра добиће 1,7 милиона пензионера, док ће пензионери добити још 60 евра, као и остали пунолетни грађани.
Укупно ће помоћ од 60 евра добити 6.118.911 пунолетних грађана, а та мера ће се спровести кроз две уплате, у мају и новембру.
Министар је најавио да ће у априлу бити усвојени закони неопходни за спровођење трећег пакета помоћи, наводећи да је наша земља за досадашње економске мере за ублажавање последица COVID-19 добила похвале од ММФ-а, Светске банке и других институција.
Он је подвукао да учешће јавног дуга Србије и уз трећи пакет помоћи привреди и грађанима неће прећи 60 одсто БДП-а, и поручио да држава води одговорну економску политику и да смо очували макроекономску стабилност.
Према његовим речима, држава хоће да помогне грађанима и привреди и да их спреми за време након пандемије, како бисмо направили пробој и на светска тржишта и остварили бржи развој.
Он је напоменуо да ове године охрабрује то што су бројке из јануара много боље него што се очекивало и да је, уместо планираног дефицита у буџету од 13,4 милијарде динара, остварен суфицит од 13,3 милијарде динара.
У складу с тим, министар је рекао да се очекивало да током уплате прве рате одложених пореза и доприноса буде уплаћено 3,4 милијарде динара, а уплаћено је 4,5 милијарди динара или 30 одсто више од планираног, што значи да су неке фирме платиле и више рата одједном.
Мали је подсетио на то да су ове обавезе подељене на 24 рате и да ће се наредних дана урадити детаљнија анализа уплате прве рате.
Истовремено, он је пренео да је са јучерашним даном завршена исплата за више од 1,7 милиона пензионера увећане јануарске пензије за 5,9 одсто, по швајцарској формули.
Мали је најавио да ће три обвезнице Републике Србије од јуна бити укључене у ЈП Морган индекс земаља у развоју, објаснивши да у тај индекс улазе само обвезнице земаља које су довољно кредибилне и где има довољно ликвидности.