Јоксимовић је у изјави за Телевизију „Пинк“ пренела да од Европске комисије очекује да покаже озбиљност по питању нове методологије, као и да објасни начин отварања кластера који су заменили досадашња поглавља.
Ова година може да буде, пре свега, година разјашњења нове методологије и неких важних и конкретних корака са наше стране, посебно у домену владавине права, али ће истовремено и Европска унија морати да покаже да је била озбиљна око нове методологије, поручила је она.
Према њеним речима, треба видети како ће нова методологија служити основном интересу, а то је убрзање процеса европских интеграција.
Министарка је подвукла да је од почетка приче о новој методологији наглашавано да неће бити измена нашег преговарачког оквира и да ће досадашњи резултати Србије у процесу приступања бити правилно валоризовани.
Нова методологија није до краја разређена, а један од разлога јесте то што су све земље прошле године биле оптерећене пандемијом, указала је Јоксимовић.
Она је изразила очекивање да ће ЕК до краја фербуара или почетком марта доставити мапу пута која ће дефинисати начин отварања кластера, односно разјашњење да ли ће Комисија рачунати да сва поглавља из кластера морају да буду отворена пре отварања кластера или ће постојати неки посебан критеријум за отварање читавог кластера.
Према њеним речима, то значи да би до краја португалског председавања, а то је крај јуна ове године, требало да се одржи висока политичка међувладина конференција, каква је иначе предвиђена по новој методологији, где бисмо се ми усагласили и дефинитивно разумели начин примене нове методологије.
Јоксимовић је подвукла да се реформски процеси спроводе у свим областима, односно у свих шест кластера, у којима је груписано досадашњих 35 поглавља.
Први кластер подразумева политичке критеријуме и владавину права, други унутрашње тржиште, односно конвергенцију нашег тржишта са ЕУ, монетарну и фискалну политику, док се трећи кластер односи на конкурентност и инклузиван раст и значајан је за постковид опоравак, објаснила је она.
Кластер четири, како је додала, чине водеће политике за нови економски раст – Зелена агенда, дигитализација и транспортно повезивање, при чему су кластер пет пољопривреда и кохезиона политика, а шести кластер су спољни односи.
Јоксимовић, која је и национални ИПА координатор, навела је да је Србија припремила и послала релевантне пројекте за финансирање из инвестиционог плана, који је ЕУ предвидела за Западни Балкан у укупном износу од девет милијарди евра.
Она је, такође, истакла да је због важности процеса евроинтеграција приступљено процесу реформисања Министарства за европске интеграције, које сада обједињује све преговарачке структуре.
Наиме, како је објаснила, у ресорном министарству су уведена два нова сектора, један за владавину права и политичке критеријуме, а други за координацију реформи у односу на циљеве Зелене агенде, дигитализације и транспортног повезивања.
Сваки акт који се усвоји на нивоу Владе мора у ресорном министарству да прође контролу усклађености са прописима ЕУ, јер су то обавезе које смо преузели оног дана када смо почели процес европских интеграција и отворили преговоре, закључила је министарка.