Михајловић је том приликом истакла да је циљ промена које су покренуте у енергетском сектору усмерен на то да имамо довољно енергије доброг квалитета и да је више добијамо из обновљивих извора како бисмо до 2050. године могли да говоримо о зеленој енергетици и зеленој Србији.
Она је прецизирала да се промене у енергетском сектору одвијају на три колосека – кроз измене кључних закона, реформисање великих предузећа и повећање инвестиција у том сектору.
Ресорно министарство је, како је указала, припремило нацрте четири закона из области енергетике и рударства, од којих су два нова закона која уређују енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије (ОИЕ).
Према њеним речима, новим законом о ОИЕ увешћемо аукције као модел подстицаја, конкуренцију произвођача, тако да се већ у 2021. години очекује да имамо другачију слику о коришћењу ових извора енергије.
Михајловић је најавила да ће подзаконска акта на основу нових закона бити завршена у наредних три до шест месеци, укључујући и прописе о угроженим потрошачима струје, гаса, топлотне енергије, како би се обезбедило да већи број користи повластице које даје држава, а да се, с друге стране, више бавимо политиком цена струје гаса и топлотне енергије.
Други колосек промена у енергетском сектору, како је објаснила, односи се на реформисање великих јавних предузећа, за који је потребна и политичка подршка, јер сви подаци показују на то да постоји много проблема у ЕПС-у и „Србијагасу“.
У ЕПС-у спровођење одлуке Владе о реорганизацији засад иде по плану и очекујемо да буде завршено до маја. Више проблема имамо у „Србијагасу“, али и ту одлуке Владе морају да се спроведу ако не желимо да имамо највише цене гаса за индустрију у Европи, а упитна је и реална цена гаса за домаћинства јер нема конкуренције, навела је она.
Потпредседница Владе је, говорећи о трећем правцу промена у енергетском сектору, односно повећању инвестиција, навела да вредност актуелних и потенцијалних пројеката у овом ресору износи приближно 10 милијарди евра.
Она је нагласила да је важно да се инвестиције брже реализују и да се адекватно дефинишу приоритети за инвестирање у сектору електричне енергије, гаса и топлотне енергије.
С друге стране, како је навела, ниједна одлука у области енергетике и ниједна инвестиција не може да се спроведе без повезивања са заштитом животне средине и климатски неутралним развојем.
Наиме, ми ћемо постепено склањати из употребе одређене капацитете и повећавати коришћење обновљивих извора енергије како бисмо до 2050. могли да говоримо о зеленој енергетици и зеленој Србији, предочила је Михајловић.
Председник Одбора за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику Верољуб Арсић рекао је да је Министарство рударства и енергетике једно од најоптерећенијих у Влади јер од рада јавних предузећа у овом ресору зависе сви привредни токови.
Ми имамо најнижу цену електричне енергије у Европи и циљ треба да буде да наши грађани не буду погођени ценама, а да ЕПС буде модернија и успешнија компанија, истакао је Арсић.
Михајловић је у обраћању новинарима, пре почетка седнице поменутог одбора, истакла да кашњење са реформисањем „Србијагаса“ представља кршење уговорне обавезе Србије према Енергетској заједници, али и препреку развоју енергетског сектора.
Она је подсетила на то да смо се уговором који смо потписали са Енергетском заједницом још пре 2014. године обавезали на то да ћемо направити одређене кораке у реформисању ЕПС-а и „Србијагаса“.
До октобра 2020. те обавезе нису испуњене и ми смо на корак до спора са Енергетском заједницом. Почели смо да решавамо тај проблем, крајем 2020. донете су одлуке Владе за реорганизацију „Србијагаса“ и ЕПС-а и сада оне треба да се спроведу, подсетила је потпредседница Владе.
Према њеним речима, дистрибутивна делатност на основу одлуке Владе је већ раздвојена, одвојено функционишу ЕПС и „Електродистрибуција Србије“, а сви кораци из плана биће спроведени до маја.
У „Србијагасу“ има много више отпора променама и решавање тог проблема није само питање наших обавеза према Енергетској заједници и нашег пута ка ЕУ, већ много више питање прегледности пословања, плана инвестиција, трошења стотина милиона евра на нешто што неће дати резултат за грађане, указала је она.
Према њеним речима, данас у Србији имамо највишу цену гаса за индустрију, а питање је и да ли грађани плаћају реалну цену гаса или плаћају 20 евра више по просечном рачуну због непостојања конкуренције и непрегледног пословања.
Она је оценила да ствари стоје боље са ЕПС-ом, али је важно да се и у овом предузећу спроведе реорганизација и да се повећају инвестиције, без којих ћемо имати озбиљне проблеме у нашем електроенергетском систему.