Ванушић је подсетила на то да је Закон о култури донет 2009. године, а да би изменама требало да се унапреди амбијент у култури и створе услови за квалитетнији рад и ефикасније обављање делатности у култури и уметности.
Проблем је што Национални савет, који је установљен 2009., има 19 чланова, те је врло компликована процедура одлучивања таквог тела, због чега се поставља и питање колико је уопште јасна његова саветодавна улога, указала је Ванушић.
У том контексту, како је додала, Министарство културе и информисања жели да Национални савет за културу позиционира као јако важно тело састављено од афирмисаних стручњака из области културе и уметника са изузетним стваралачким опусом.
Према њеним речима, један од циљева измена и допуна Закона о култури је учешће чланова Националног савета за културу у раду Министарства културе и информисања.
Чланови Националног савета за културу би имали обавезу да прате културну сцену, уочавају шта не ваља и ствари које треба променити у области културне делатности, рекла је Ванушић.
Она је, када је реч о враћању статуса националних установа културе, нагласила да би измене закона требало да обезбеде приоритетни начин финансирања програма појединих таквих установа и субјеката, те да је важно да се препознају субјекти попут Коларчеве задужбина или Београдске филхармоније.
Те установе културе у свом имену немају префикс о националном значају. Важно нам је да их препознамо законски и на тај начин представимо у иностранству, објаснила је Ванушић и додала да ће критеријуми за успостављање националних установа културе бити накнадно решени подзаконским актима.
Анализираћемо све предлоге. Радна група ће предложити измене и допуне Закона које ће анализирати и у другим министарствима. Верујем да ће се за месец дана измене и допуне Закона о култури наћи у скупштинској процедури, закључила је она.