Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен зa званични.
УНЕСКО указује на то да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
У циљу подизања свести о значају очувања матерњих језика тема Међународног дана матерњег језика ове године је „Неговање вишејезичности за укључивање у образовање и друштво“.
Вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, наша земља је 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе. Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
Мањински језици користе се у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економоском, друштвеном и културном животу.
Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика, и то албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском.
Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе – буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Приближно 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронских медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина.
У Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе.
Поред тога, тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Када је у питању српски језик, домаћи лингвисти упозоравају на то да се наш језик нашао пред све већом најездом енглеског и да је угрожен у мери у којој су то чак и неки светски језици – француски, немачки, италијански.