П:
О:
Читај ми
Разговори о будућем статусу Космета требало би да почну у јулу
Београд,
19. јун 2006.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је јуче да очекује да ће, према најавама специјалног изасланика УН за Косово и Метохију Мартија Ахтисарија, разговори о будућем статусу покрајине почети у јулу у Бечу.
Рашковић-Ивић је у интервјуу за агенцију Танјуг рекла да ће на предстојећој седници Савета безбедности УН, која ће се одржати у уторак, 20. јуна, у Њујорку и која ће бити посвећена ситуацији у покрајини, упозорити на могућност "домино ефекта" и дестабилизације читавог Балкана и других делова Европе ако Космет добије независност.
Она је оценила да Савет безбедности не сме да допусти трговину људским правима и туђим територијама и истакла да ће у Њујорку критички говорити о стању људских права, питању повратка и безбедности на Косову и Метохији, али и да ће подсетити на Платформу Београда за решење статуса Космета и залагање за поштовање Резолуције 1244, која је гарант територијалног интегритета и суверенитета Србије. Београд се у Платформи за решење статуса Косова и Метохије залаже за то да се, упоредо са преговорима о будућем статусу, воде и "разговори у четири стола", подсетила је Рашковић-Ивић. Према њеним речима, први сто била би уставна питања, други питања безбедности, трећи економско-својинска питања, а четврти сто требало би да буде о децентарализацији, уз напомену да разговоре у оквиру шатл-дипломатије Београд схвата као фазу припреме за то. Председник Координационог центра је истакла да српска страна мора да покаже "одређену флексибилност и смисао за компромис", уз оцену да смисао за компромис није да прихватимо четири или пет општина ако нам неко нуди три, а ми тражимо 14 општина. Компромис треба да буде да се срећемо на средини и ми ћемо бити доста чврсти око тога. Бићемо реалистични, знаћемо где треба да направимо компромис, али и где би требало стати, нагласила је она. Рашковић-Ивић је навела да су ставови албанске и српске стране најприближнији када је у питању решавање питања заштите цркава и културне баштине.
Остало је да ми направимо заштитне зоне око манастира, да се види колике ће оне бити и у којим деловима, што раде експерти на терену, а већ је договорено да ће те зоне чувати КФОР, рекла је Рашковић-Ивић и додала да се Српска православна црква сложила са пројектима заштитних зона који су направљени у Координационом центру.
Она је указала на то да српска страна чврсто заступа став да Завод за заштиту споменика Србије треба да брине о реновирању, изградњи и одржавању манастира и додала да би Завод, који би сарађивао са општинама, "имао и институцију покрајинског типа на српској страни". Рашковић-Ивић је поновила да Београд нуди Приштини степен аутономије какав нема нико у Европи, и као доказе ширине такве аутономије навела да је српска страна у Платформи понудила Приштини да води своје финансије, могућност регионалног удруживања, као и укључивања у друштвено-политички живот у Београду, што зависи од албанске стране. Према њеним речима, значајно је и то што је суштинска аутономија уговорног типа и орочена је на период од 20 година, уз оцену да ће за то време на сцени бити европске интеграције и промена свести, али и сазревање друштва. Независност за коју се сада залажу Албанци је концепт суверенитета из 19. века какав сада у Европи нема нико, и то је само по себи бесмислено јер су га изгубиле све земље уласком у ЕУ, закључила је Рашковић-Ивић.
Она је оценила да Савет безбедности не сме да допусти трговину људским правима и туђим територијама и истакла да ће у Њујорку критички говорити о стању људских права, питању повратка и безбедности на Косову и Метохији, али и да ће подсетити на Платформу Београда за решење статуса Космета и залагање за поштовање Резолуције 1244, која је гарант територијалног интегритета и суверенитета Србије. Београд се у Платформи за решење статуса Косова и Метохије залаже за то да се, упоредо са преговорима о будућем статусу, воде и "разговори у четири стола", подсетила је Рашковић-Ивић. Према њеним речима, први сто била би уставна питања, други питања безбедности, трећи економско-својинска питања, а четврти сто требало би да буде о децентарализацији, уз напомену да разговоре у оквиру шатл-дипломатије Београд схвата као фазу припреме за то. Председник Координационог центра је истакла да српска страна мора да покаже "одређену флексибилност и смисао за компромис", уз оцену да смисао за компромис није да прихватимо четири или пет општина ако нам неко нуди три, а ми тражимо 14 општина. Компромис треба да буде да се срећемо на средини и ми ћемо бити доста чврсти око тога. Бићемо реалистични, знаћемо где треба да направимо компромис, али и где би требало стати, нагласила је она. Рашковић-Ивић је навела да су ставови албанске и српске стране најприближнији када је у питању решавање питања заштите цркава и културне баштине.
Остало је да ми направимо заштитне зоне око манастира, да се види колике ће оне бити и у којим деловима, што раде експерти на терену, а већ је договорено да ће те зоне чувати КФОР, рекла је Рашковић-Ивић и додала да се Српска православна црква сложила са пројектима заштитних зона који су направљени у Координационом центру.
Она је указала на то да српска страна чврсто заступа став да Завод за заштиту споменика Србије треба да брине о реновирању, изградњи и одржавању манастира и додала да би Завод, који би сарађивао са општинама, "имао и институцију покрајинског типа на српској страни". Рашковић-Ивић је поновила да Београд нуди Приштини степен аутономије какав нема нико у Европи, и као доказе ширине такве аутономије навела да је српска страна у Платформи понудила Приштини да води своје финансије, могућност регионалног удруживања, као и укључивања у друштвено-политички живот у Београду, што зависи од албанске стране. Према њеним речима, значајно је и то што је суштинска аутономија уговорног типа и орочена је на период од 20 година, уз оцену да ће за то време на сцени бити европске интеграције и промена свести, али и сазревање друштва. Независност за коју се сада залажу Албанци је концепт суверенитета из 19. века какав сада у Европи нема нико, и то је само по себи бесмислено јер су га изгубиле све земље уласком у ЕУ, закључила је Рашковић-Ивић.
-
Београд, 18. јул 2024.Србија наставља да се залаже за мир и стабилност
-
Београд, 16. јул 2024.Најоштрија осуда напада на српске новинаре у Косовској Митровици
-
Београд, 15. јул 2024.Наставак застрашивања и притисака на српски народ у Штрпцу
-
Београд, 9. јул 2024.Недвомислен покушај рехабилитације фашистичког злочинца Џафера...
-
Београд, 6. јул 2024.Нови талас притисака на српски народ на Kосову и Метохији
-
Београд, 3. јул 2024.Ухапшена особа због ратног злочина у селу Кошаре на Косову и...
-
Београд/Брисел, 3. јул 2024.Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом
-
Београд, 28. јун 2024.Пресуда против четворо Срба скандалозна и политички мотивисана
-
Београд, 27. јун 2024.Наставак терора Приштине над Србима на Космету
-
Београд/Брисел, 26. јун 2024.Београд посвећен наставку дијалога са Приштином