Селаковић, који се учесницима овог скупа обратио посредством видео-везе, истакао је да је сарадња држава, цивилног друштва и међународних организација на том пољу од приоритетне важности за очување мира и стабилности у свету.
Он је указао на то да Србија на националном плану посвећује велику пажњу питањима социјалних, економских, грађанских и политичких права, водећи рачуна о културном и верском диверзитету свог становништва, штитећи уживање у културном наслеђу и верском плурализму.
Министар је истакао да је заштита права мањина у Србији на највишем нивоу и да је у складу са стандардима Савета Европе и ОЕБС-а.
У том смислу очекујемо, зарад обезбеђивања дугорочног мира и стабилности, посебно у нашем окружењу, да и друге државе посвете дужну пажњу заштити и унапређењу права и слобода припадника српске мањине као и етничке заједнице, рекао је он.
Према његовим речима, веома је важно у време пандемије коронавируса појачати напоре да се заштите људска права сваког појединца и осигурати да нико не буде остављен по страни.
Селаковић је нагласио да је Србија од почетка кризе предузимала све неопходне мере за сузбијање пандемије у најбољем интересу свих грађана, без дискриминације по било ком основу.
Озбиљно смо приступили вакцинацији становништва, полазећи од премисе да је она данас најважније питање од јавног интереса, истакао је министар и додао да је право на здравствену бригу најважније људско право.
Он је упутио позив државама да се уједине у напорима да се омогући равномерна дистрибуција вакцина, како би се свима пружила могућност да стекну имунитет.
И у овим околностима, желим да поручим да Србија наставља да придаје значај раду и улози Савета као најважнијем међународном телу које има капацитет да коригује, унапреди и заштити положај појединаца и нација у свету у погледу људских права, рекао је министар.
С тим у вези, како је објаснио, Србија примењује механизме који се у пуној мери заснивају на дијалогу, сарадњи, праћењу, као и одржавању комуникације са земљама чланицама УН, али и са различитим међународним организацијама.
Такође, Селаковић је поручио да Србија веома цени независност и непристрастан рад високе комесарке УН за људска права Мишeл Башле и да ће наставити да пружа подршку њеном мандату и у наредном периоду.
Министар је подсетио на то да је Србија ратификовала осам међународних уговора о људским правима и да редовно припрема и подноси периодичне извештаје уговорним телима.
Према његовим речима, Србија ће на међународном плану наставити да се залаже за доследну примену међународних норми о грађанским и политичким правима, економско-социјалним и културним правима и унапређењу права жена и права детета.
Наставићемо свеукупне напоре у борби против дискриминације, тортуре, за заштиту права мањина и очување културних идентитета, заштиту права особа са инвалидитетом, борбу против сиромаштва и друштвене сегрегације, нагласио је он.
Селаковић је подвукао да Србија придаје посебан значај одрживом решавању питања дуготрајног расељења у Србији – како избеглица из Босне и Херцеговине и Хрватске, тако и интерно расељених лица са Косова и Метохије.
Он је указао на то да стабилизација прилика у региону умногоме зависи од решавања тих питања, додавши да наша земља очекује да међународна заједница настави напоре за изналажење трајних решења, укључујући и обезбеђивање услова за одрживи повратак интерно расељених лица.
Говорећи о стању људских права у јужној српској покрајини, након више од двадесет година од усвајања резолуције СБ УН 1244, министар је нагласио да су основна људска права, гарантована међународним конвенцијама, укључујући право на живот, интегритет и достојанство, на Косову и Метохији и даље угрожена.
Сматрамо неопходним наставак деловања УНМИК-а у несмањеном обиму и са неизмењеним мандатом, уз позив да УНМИК мора остати ангажован у области заштите људских права, што је у случају српског становништва на Космету питање опстанка, закључио је Селаковић.