Коштуница је нагласио да многе земље на свом путу ка ЕУ нису имале исте проблеме као Србија и Црна Гора у претходних 10 година. Према његовим речима, Србија и Црна Гора морала је да решава свој државни статус због специфичних односа у државној заједници, борила се са нестабилном ситуацијом на Косову и Метохији која је под међународном управом, нападом албанских терориста на југу Србије новембра 2000. године, и суочила се са НАТО бомбардовањем 1999. године.
Он је рекао да је био свестан главних проблема и циљева у раду када је прихватио премијерску функцију, као и да је задовољан резултатима постигнутим у протеклих нешто мање од 100 дана, јер је донето више закона, привреда је оживела, појачала се борба против корупције, Влада Србије се спремно суочила са косметским проблемом и оно што је важно је то да сада све институције функционишу, и навео као позитиван пример да су сада у Скупштини Србије председници појединих Одбора из редова опозиције.
Премијер је навео да би себи замерио на застоју око доношења новог Устава Србије, јер, како је рекао, нема комплетних реформи без доношења основног закона. Он је објаснио да је када је образована Влада Србије то питање препуштено Скупштини и Одбору за уставна питања јер "тиме смо хтели да кажемо да је Скупштина важнија од Владе и да она има прву реч".
Говорећи о раду претходне владе, Коштуница је истакао да је остао на истом становишту као и онда када је критиковао њен рад везано за неколико тачака - неизбор председника Србије, застој у доношењу новог Устава и проблем легитимности Скупштине. Влада се, према његовим речима, у једном тренутку ставила изнад Скупштине, у првом периоду претходне Владе преовлађивао је револуционарни дух и ентузијазам, а реформе морају почивати на праву. Он је додао да је на тај начин ДС обесмислила рад судова, Скупштине, имала случајеве корупције, и да је то био разлог због чега се замислио над сарадњом са њима у овој влади.
Председник Владе Републике Србије истакао је да је ово прва влада центра и десног центра после 1945. године, изузимајући чланицу коалиције СДП, додавши да је и то један од разлога што она изазива одбојност у једном делу јавности.
Он је рекао да је борба против криминала један од најважнијих задатака Владе Србије и додао да је доношењем сета правосудних закона реформисано правосуђе и да су створени предуслови за независно судство и супротстављање корупцији и организованом криминалу. Коштуница је навео да је донет и Закон о спречавању сукоба интереса и нагласио да ће ова влада издржати притиске лобија и неће одустајати од идеје правне државе. Организовани криминал је, како је навео, велика опасност, јер је сива економија пре 2000. године, чинила 80 одсто друштвеног производа, сада чини 50 одсто, и додао да су предузете све мере око ефикасније наплате пореза и царина.
Премијер је истакао да нелегално стечена богатства појединаца морају бити стављена под знак питања, да се мора испитати начин како су то стекли и како су то пренели из једног режима у други и додао да ће бити ефикасно примењени закони у решавању случајева корупције и преваре.
Коштуница је рекао да Влада Србије у процесу приватизације остаје у решењима садашњег Закона о приватизацији, и ту неће бити повратка назад. Према његовим речима, до сада је више од 50 одсто предузећа у привреди приватизовано, док ће ревизије бити само у случајевима где постоји корупција.
Премијер је рекао да је аграрни буџет већи три пута, док су 2,5 пута већа улагања у инфраструктуру, и нагласио да ће питање спољног дуга од 14,5 милијарди долара бити решавано покретањем привреде и смањењем спољнотрговинског дефицита.
Он је, говорећи о реформи школства, рекао да она треба да буде усаглашена са ширим окружењем, и нагласио да је ту значајна и улога Национално-просветног савета који чине људи од ауторитета и интегритета, а решења се назиру између домаће и европске традиције, где треба да буде пронађена права мера.
Коштуница је најавио и доношење закона о доступности информација, уз напомену да су припремљени закони који се тичу реформе државне управе.
Сарадња са Хашким трибуналом, према његовим речима, мора бити двосмерна, а ускоро ће бити образован и Национални савет за сарадњу са Трибуналом. Он је оценио да је потребно да се неки случајеви суђења за ратне злочине воде пред домаћим правосуђем, а двосмерна сарадња подразумева и поштовање гаранција државе, јер то је олакшало сарадњу неким земљама у региону.
Међутим, Трибунал је увек налазио неки разлог да се не излази у сусрет нашим захтевима, што се нпр. лепо види у случају бившег председника Србије Милана Милутиновића, рекао је Коштуница и додао да међу оптуженима у Хагу који су били на највишим војним и политичким дужностима, има највише Срба.
Што се тиче Косова и Метохије, председник Владе Републике Србије нагласио је да су сва реаговања у иностранству била позитивна на План Владе Србије, о коме је постигнут консензус у Скупштини Србије, док је 17. март освестио и међународну заједницу. План је направљен у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН, он не улази у питање коначног статуса Косова, а најбоље решење би било у аутономији Срба и неалбанаца у покрајини, док би мењање граница у региону који тежи европским интеграцијама било недопустиво, навео је Коштуница.
Говорећи о предстојећем путу у Русију 3. јуна, премијер Србије подсетио је на поруку упозорења руског председника Владимира Путина пре 17. марта, који је показао разумевање за стање на Косову и Метохији, за односе у СЦГ, трговинске односе две земље, као и решавање међусобних дугова, и додао да је јако важно и поновно активирање рада Контакт групе.
У вези са предстојећим председничким изборима, Коштуница је рекао да се кандидат владајуће коалиције Драган Маршићанин доказао у претходних 14 година, када је био председник београдске општине Врачар, председник Скупштине Србије два пута, министар привреде и поднео оставку на ту функцију због учешћа у председничкој кампањи, и ничим се нечасним није показао у својој каријери, руководећи се политиком јачања институција. Коштуница је изразио уверење у победу кандидата владајуће коалиције, јер се на исти начин односи и према свим грађанима и странкама на политичкој сцени.
На примедбе да је Влада затворена према јавности Коштуница је навео да је формирана Канцеларија за сарадњу с медијима, чиме је Влада показала да не жели да се меша у уређивачку политику медија и ни на који начин да утиче на њих, као у претходном периоду.
Премијер Србије је рекао да су односи у државној заједници коректни, као и да је важно да су формиране институције државне заједнице, да је формиран Суд СЦГ, да савезни парламент функционише и да се решава питање финансирања Војске СЦГ.
Коштуница је посебно истакао да у ЕУ морамо ући интегрисани као државна заједница, као и да се расположење у Црној Гори према заједници са Србијом мења. Све више излази на видело предност уласка једне веће заједнице у Европу, него мање и расцепкане, закључио је председник Владе Србије.