Вук Драшковић
Аутор:
Танјуг
Драшковић је том приликом истакао да Србија тражи да Савет за људска права заузме став да права Срба и других неалбанаца морају бити заштићена одмах и безусловно уз међународне гаранције, као и да се постојеће границе међународно признатих држава не могу мењати противно вољи тих држава.
Министар је, обраћајући се присутнима на првој седници Савета у чијем раду учествују генерални секретар УН Кофи Анан и велики број шефова дипломатија из читавог света, говорио о тешким кршењима људских права на Косову и Метохији.
Он је изнео податак да је из те покрајине у протеклих седам година протерано више од 220.000 Срба, Рома, Турака и других неалбанаца, да је убијено више од хиљаду Срба, међу којима и много деце, као и да је порушено приближно 40.000 српских кућа и 150 вековима старих цркава и манастира.
Драшковић је подсетио на то да је специјални представник генералног секретара УН за примену демократских стандарда на Косову Каи Еиде у свом извештају навео да је стање људских права на Косову више него мрачно и да се злочини махом не откривају јер у покрајини влада култура некажњавања.
Еиде је известио да Срби, често, не могу ни да обрађују своју земљу у селима јер Албанци пуцају на њих или им ту земљу, напросто, отимају и запоседају силом, додао је министар.
Према његовим речима, тај извештај усвојен је без и једне примедбе, али се упркос томе данас политичким лидерима албанске већине упућују честитке због обећања да ће поштовати права Срба, али под условом да Косово буде проглашено за међународно суверену државу.
Ова трговина људским правима и ова трговина државним границама су, како је нагласио Драшковић, највеће могуће кршење људских права и Повеље УН јер се и људска права и државне границе међународно признатих држава морају поштовати безусловно.
Подсећајући на најаве да ће међународна Контакт група и Савет безбедности УН до краја ове године одлучивати о будућем статусу Косова и Метохије, Драшковић је затражио да се на Косову заштите права Срба и других мањина и да се поштују међународне границе Србије.
Он је навео да је Србија истакла кандидатуру за члана Савета за људска права од 2008. до 2011. године и указао на то да ће се, ако буде изабрана, залагати за то да Повеља УН буде обавезујућа за све и да исти принципи важе за све људе, народе и државе.
Савет УН за људска права заменио је досадашњу Комисију од које има већа овлашћења. Савет има 47 чланова које бира директно Генерална скупштина УН на период од три године.