Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је наша земља данас успешно искористила још увек повољне услове на међународном финансијском тржишту и први пут емитовала дванаестогодишње државне обвезнице деноминоване у еврима на међународном тржишту капитала, у износу од једне милијарде евра.
П:
О:
Читај ми
Нови успех Србије на међународном тржишту капитала
Београд,
24. фебруар 2021.
Током процеса данашње емисије, а услед велике тражње, делегација Србије је успела да смањи иницијалну каматну стопу за 35 базних поена и емитује обвезнице по стопи приноса од 1,920 одсто и купонској стопи од 1,65 одсто, са роком доспећа од 12 година.
Тиме је додатно продужена крива приноса српских обвезница емитованих на међународном тржишту.
Министар Синиша Мали истакао је тим поводом да се овом трансакцијом настављају успеси Србије на тржишту капитала.
Он је навео да је наша земља на тржишту капитала од почетка године имала добар старт са продајом државних обвезница на домаћем тржишту на аукцијама у јануару и продајом дванаестогодишњих динарских обвезница емитованих прошле године.
Осим тога, како је навео, динарске обвезнице ће бити укључене у индекс J.P. Morgan GBI-EM index.
Према његовим речима, данашње каматне стопе, које смо добили у условима неизвесности на тржишту, док још увек траје пандемија коронавируса, умногоме су боље од оних у претходном периоду, које су биле и до 7,50 одсто.
Министар је додао да су инвеститори наставили да показују поверење у структурне реформе које спроводи Влада Србије, те да је остварена укупна тражња од преко 3,5 милијарде евра и то од стране више од 200 респектабилних европских и америчких фондова, осигуравајућих кућа и банака.
Веома смо задовољни одзивом инвеститора и данашњом емисијом еврообвезница, којом ћемо вратити неке старе и скупе дугове који нам долазе на наплату у току ове године, пренео је Мали.
Он је прецизирао да је 23. фебруара удео јавног дуга у БДП-у износио 52,9 одсто, што је ниже него што је био пре почетка пандемије.
Према његовој оцени, то је невероватан успех имајући у виду да су све земље на свету вишеструко повећале јавни дуг услед задуживања током пандемије коронавируса.
Потврда о томе колико смо успешни је и податак да је просечна каматна стопа на цео дуг Србије крајем 2020. године била 2,91 одсто, док је 2014. године износила 5,7 одсто, подсетио је министар и додао да Србија неће у великом обиму повећавати јавни дуг до краја године.
Овај новац користимо да вратимо прескупе дугове из прошлости и не очекујемо веће повећање јавног дуга до краја године, подвукао је он и нагласио да у међувремену радимо и градимо, а током ове године градиће се укупно осам ауто-путева.
Мали је напоменуо и да ће крајем године почети градња београдског метроа, пројекта на који грађани чекају деценијама.
С обзиром на то да се очекује даљи раст стопа приноса на међународном тржишту, он је предочио да је Србија била спремна да искористи најповољније услове, како би прикупила неопходна средства за финансирање обавеза које доспевају у овој години.
У септембру 2021. године, како је рекао, доспевају нам доларске обвезнице у износу од 700 милиона долара са купонском стопом од 7,25 одсто, а која носи највећу каматну стопу икада постигнуту на међународном тржишту.
Министар је подсетио на то да је наша земља већ два пута превремено откупљивала тај скупи дуг како би исправила грешке из прошлости и растеретила укпуне обавезе за отплату.
Принос остварен данашњом емисијом је у рангу поједних земаља региона које имају и инвестициони кредитни рејтинг, као што је на пример Румунија, дугогодишња чланица Европске уније, што поткрепљује очекивања да Србија уђе у круг земаља инвестиционог ранга.
Овом успеху допринела је и вест да ће динарске обвезнице бити укључене у реномирани индекс GBI-EM Global Diversified, који представља "benchmark" индекс за обвезнице емитоване у локалним валутама земаља у развоју, и то за чак три емисије динарских обвезница, оригиналне рочности седам, 10 и 12,5 година, а које доспевају 2026., 2028. и 2032. године.
Република Србија је овом трансакцијом наставила да активно управља јавним дугом и у време кризе изазване пандемијом коронавируса. Претходно је, у циљу оптимизације валутне структуре дуга, успешно спровела две хеџинг трансакције.
Тиме је значајно смањено учешће доларског дуга у укупном портфолију јавног дуга на 12,4 одсто.
Настављајући у истом смеру и са истим циљем, Србија је нову еврообвезницу емитовала у еврима, чиме је додатно смањила изложеност валутном ризику и минимизирала изложеност јавног дуга утицају промена курса америчког долара.
-
Београд, 14. јануар 2025.Подршка нафтних компанија за очување стабилности снабдевања...
-
Београд, 13. јануар 2025.Рад на спречавању негативних последица санкција НИС-у
-
Београд, 31. децембар 2024.Србију у новембру посетило 318.519 туриста
-
Београд, 30. децембар 2024.Процењени раст укупне економске активности у Србији у 2024. години...
-
Београд, 27. децембар 2024.Рекордни прилив страних директних инвестиција
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...