Гојковић је поручила да савремено доба намеће Народној библиотеци Србије нове изазове, на првом месту дигитализацију грађе и популаризацију читања код млађе публике.
Она је приметила да се често чује да ово није време књиге и да живимо у доба неповољном по књижевност, јер је у свакодневном животу књиге и писану реч заменила комуникација путем електронских уређаја.
Ипак, када се разбистри магла површности и дође до суштине, добија се јасна слика да књига и писана реч не само да имају своје поштоваоце, већ да се њихов број повећава. Посета сајмовима књига у нашој земљи у константном је порасту, истакла је потпредседница Владе.
Гојковић је изразила задовољство због чињенице да у готово свакој библиотеци у Србији расте број чланова, нарочито младих, као и књижни фонд, што охрабрује и говори о томе да књижевност никада неће изаћи из моде нити постати маргинализована.
Потпредседница Владе је додала да неговањем културе читања учимо и развијамо свест, како личну тако и колективну, да нас књиге могу одвести до места за која нисмо ни могли да претпоставимо да постоје, до људи и личности који су обележили различите епохе, до догађаја који су мењали цивилизације.
Она је оценила да је Народна библиотека Србије, основана недуго након обнављања српске државности, током безмало два века свог постојања незамењива институција на културној сцени Србије и није само чувар нашег колективног сећања, већ и аутентични савременик.
Према њеним речима, Народна библиотека Србије је подједнако са државом учествовала у свим њеним успонима и заједно делила тешка времена.
Нема пуно народа и држава којима је писана реч толико значила за опстанак, као што је то случај код нас. У овој библиотеци чувају се непроцењиви рукописи наше националне и културне баштине, који нам помажу да, сагледавајући оно што смо били и што смо сада, поставимо боље темеље за оно што ћемо бити, закључила је Гојковић.