П:
О:
Читај ми
Потврђени узрочници тровања храном у Београду, Кушићима и Сокобањи
Београд,
21. јун 2006.
Начелник Одељења санитарне инспекције Министарства здравља Владе Републике Србије Светлана Мијатовић саопштила је данас да су лабораторијске анализе намирница, радних површина и брисева радника, чији су узорци узети у београдском ресторану "Има дана" после тровања туриста из Словеније, потврдили присуство патогених и условно патогених бактерија.
Мијатовић је на конференцији за новинаре, посвећеној теми "Безбедна исхрана у летњем периоду", рекла да су од девет узорака брисева са руку и радних површина четири била бактериолошки неисправна, а у брису носа пет радника потврђено је присуство бактерије стафилокок.
Она је додала да су патогене бактерије и условно патогене бактерије, које су мање опасне, пронађене у пет од седам узоркованих намирница - у сиру, кајмаку, баклави и шлагу.
Прописи налажу да угоститељ који ставља намирнице у промет мора да има потпуну контролу и увид у све што се дешава у објекту, што укључује и обавезу да врати кући раднике који су на посао дошли са прехладом или болесни, подсетила је Мијатовић.
Према њеним речима, Закон о здравственој исправности животних намирница прописао је казне од 300.000 до три милиона динара за предузећа и друга правна лица ако ставе у промет намирнице које су хигијенски неисправне, којима је истекао рок употребе, недостаје им декларација или је рок на декларацији нечитљив.
Такође, како је указала, за исти привредни преступ одговорно лице може да буде новчано кажњено износом од 20.000 до 200.000 динара. Мијатовић је истакла да је санитарна инспекција Министарства здравља предузела потребне мере у ресторану "Има дана" после обавештења Градског завода за заштиту здравља о томе да је 37 чланова фолклорне групе из Словеније имало стомачне тегобе након вечере 4. јуна, од којих је њих 19 било хоспитализовано у Институту за инфективне и тропске болести.
Она је најавила да ће за исти преступ одговарати и власник угоститељског објекта у Кушићима, који је затворен 19. јуна, када су 44 ученика београдске основне школе "Милан Ђ. Милићевић", који су боравили на рекреативној настави, са повишеном температуром и симптомима мучнине затражили лекарску помоћ.
Лабораторијски налази потврдили су позитиван брис једног радника у кухињи, док је у сиру нађен стафилокок, истакла је Мијатовић.
Према њеним речима, овај објекат је илегално радио, неколико пута је самоиницијативно отваран и затваран, а власник је пропустио да почетак рада пријави санитарној инспекцији, тако да ће висину казне одредити судски орган.
Говорећи о недавном тровању храном у хотелу "Здрављак" у Сокобањи где је 15. јуна лекарску помоћ затражило 38 особа, од којих су две упућене на нишку инфективну клинику, утврђено је присуство бактерије салмонела ентеритидис у намирницама и брисевима радника, а највероватнији узрочник епидемије је покварено пилеће месо, додала је Мијатовић.
Мијатовић је напоменула да је након прегледа 7.000 јавних објеката са 16.912 запослених са санитарном књижицом у мају ове године са посла удаљено 930 радника, а против 284 поднете су прекршајне пријаве.
Она је додала да су контроле санитарне инспекције обављене током маја показале да су брисеви руку запослених били неисправни у 26 одсто случајева, контроле радне површине и прибора у 9,9 одсто, а намирница у 6,2 одсто случајева.
Директор Института за заштиту здравља Тања Кнежевић истакла је да статистике показују да је 60 до 70 одсто епидемија у нашој земљи изазвано контаминираном храном и да се оне најчешће јављају сезонски, од маја до октобра.
Кнежевић је нагласила да је одржавање чистоће најважнији услов за то да се избегну болести које се преносе храном, од честог прања руку сапуном и водом у току припреме оброка до заштите од инсеката, гамади и других животиња.
Она је упутила апел угоститељима да у летњим месецима, када је због високих температура повећан ризик од тровања храном, појачају контролу безбедности намирница.
Прописи налажу да угоститељ који ставља намирнице у промет мора да има потпуну контролу и увид у све што се дешава у објекту, што укључује и обавезу да врати кући раднике који су на посао дошли са прехладом или болесни, подсетила је Мијатовић.
Према њеним речима, Закон о здравственој исправности животних намирница прописао је казне од 300.000 до три милиона динара за предузећа и друга правна лица ако ставе у промет намирнице које су хигијенски неисправне, којима је истекао рок употребе, недостаје им декларација или је рок на декларацији нечитљив.
Такође, како је указала, за исти привредни преступ одговорно лице може да буде новчано кажњено износом од 20.000 до 200.000 динара. Мијатовић је истакла да је санитарна инспекција Министарства здравља предузела потребне мере у ресторану "Има дана" после обавештења Градског завода за заштиту здравља о томе да је 37 чланова фолклорне групе из Словеније имало стомачне тегобе након вечере 4. јуна, од којих је њих 19 било хоспитализовано у Институту за инфективне и тропске болести.
Она је најавила да ће за исти преступ одговарати и власник угоститељског објекта у Кушићима, који је затворен 19. јуна, када су 44 ученика београдске основне школе "Милан Ђ. Милићевић", који су боравили на рекреативној настави, са повишеном температуром и симптомима мучнине затражили лекарску помоћ.
Лабораторијски налази потврдили су позитиван брис једног радника у кухињи, док је у сиру нађен стафилокок, истакла је Мијатовић.
Према њеним речима, овај објекат је илегално радио, неколико пута је самоиницијативно отваран и затваран, а власник је пропустио да почетак рада пријави санитарној инспекцији, тако да ће висину казне одредити судски орган.
Говорећи о недавном тровању храном у хотелу "Здрављак" у Сокобањи где је 15. јуна лекарску помоћ затражило 38 особа, од којих су две упућене на нишку инфективну клинику, утврђено је присуство бактерије салмонела ентеритидис у намирницама и брисевима радника, а највероватнији узрочник епидемије је покварено пилеће месо, додала је Мијатовић.
Мијатовић је напоменула да је након прегледа 7.000 јавних објеката са 16.912 запослених са санитарном књижицом у мају ове године са посла удаљено 930 радника, а против 284 поднете су прекршајне пријаве.
Она је додала да су контроле санитарне инспекције обављене током маја показале да су брисеви руку запослених били неисправни у 26 одсто случајева, контроле радне површине и прибора у 9,9 одсто, а намирница у 6,2 одсто случајева.
Директор Института за заштиту здравља Тања Кнежевић истакла је да статистике показују да је 60 до 70 одсто епидемија у нашој земљи изазвано контаминираном храном и да се оне најчешће јављају сезонски, од маја до октобра.
Кнежевић је нагласила да је одржавање чистоће најважнији услов за то да се избегну болести које се преносе храном, од честог прања руку сапуном и водом у току припреме оброка до заштите од инсеката, гамади и других животиња.
Она је упутила апел угоститељима да у летњим месецима, када је због високих температура повећан ризик од тровања храном, појачају контролу безбедности намирница.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања