Министар спољних послова у Влади Републике Србије Никола Селаковић започео је званичну посету Берлину обраћањем Одбору за ЕУ немачког Бундестага, где је поручио да Србија, чији је спољнополитички приоритет пуноправно чланство у ЕУ, остаје посвећена дијалогу са Приштином, под окриљем Уније.
П:
О:
Читај ми
Пуноправно чланство у ЕУ спољнополитички приоритет Србије
Београд/Берлин,
3. март 2021.
Селаковић је указао на то да је питање Косова и Метохије тема од највећег значаја, не само за Србију, већ и за очување мира и стабилности читавог региона, додавши да је недостатак поверења значајан проблем у преговарачком процесу.
Уверен сам да је, самим тим, ово питање важно и за Немачку, јер смо били сведоци да је свака нестабилност на Балкану на крају имала утицај и на немачко друштво. То је питање изналажења трајног и одрживог решења за питање Косова и Метохије, рекао је Селаковић.
Он је истакао да Србија подржава процес који предводи ЕУ, али је свесна улоге и држава чланица у њему, пре свега Немачке, због чега је потребно разумевање и подршка те земље.
Министар је пренео да Србија инсистира на томе да оно што се у оквиру дијалога договори - мора стриктно и без изузетка бити и спроведено, подсећајући на то да је Београд до сада учинио много, док Приштина 2.874 дана одбија да примени део који се тиче оснивања Заједнице српских општина.
То је обавеза Приштине на чијој имплементацији ће наша страна инсистирати, пре свега јер желимо бољи и безбеднији живот за Србе на простору Косова и Метохије, поручио је Селаковић.
Он је указао на то да Србија настоји да очува и своје православно културно наслеђе на простору Косова и Метохије, које је од немерљивог значаја за читаво хришћанство.
Зато нас забрињавају и све бројније активности које синхронизовано и отворено спроводе власти у Приштини и Тирани на реализацији идеје о ''Великој Албанији'', што је претња не само за Србију, већ и за стабилност читавог региона, упозорио је шеф српске дипломатије.
Селаковић је додао да Србија зато очекује снажно и недвосмислено деловање партнера на сузбијању таквих амбиција.
Неопходно је да сви заједно схватимо озбиљност и дугорочност претње којој је наш регион изложен од стране промотера пројекта ''велике Албаније'', нагласио је Селаковић.
Он је навео да је Београд спреман да настави дијалог са Приштином у доброј вери, а да резултат треба да буде компромисно, одрживо решење, прихватљиво за обе стране и у интересу свих - и Срба и Албанаца.
Ипак, то не може да подразумева да Србија у овом процесу изгуби све и да се сагласи са потпуним занемаривањем својих државних интереса, нагласио је он.
Министар је истакао да Србија веома цени подршку коју Немачка у континуитету пружа политици проширења ЕУ и значај који она придаје региону Западног Балкана, и разуме принцип „строго, али поштено“, којег се Немачка придржава.
На питања многих због чега Србија жели да постане чланица ЕУ у време када и сама Унија пролази кроз период различитих криза, одговор је у томе што Србија вредносно припада тој групи земаља и европској заједници народа, поручио је Селаковић.
Он је указао и на то да је ЕУ привредни и економски партнер Србије број један - највише извозимо у ЕУ, а још више увозимо из ње, највише инвестиција долази из ЕУ, а велики број студената школујемо у ЕУ.
Зато је наш став јасан, желимо пуноправни чланство у Унији и потребна нам је ваша помоћ како бисмо окончали и убрзали процес приступања, нагласио је Селаковић.
Министар је изнео економске успехе Владе, истичући да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, када буде објављен први квартални преглед за ову годину.
Такав резултат, како је нагласио, остварен је захваљујући брзом отварању наше привреде после првог таласа пандемије коронавируса, као и реформским мерама које је предузела Влада Србије од 2014. године.
Србија је, оценио је Селаковић, спона и важан део коридора између западне Европе и Истанбула, те је с тим у вези подсетио на то да је завршена прва деоница ауто-пута од Софије до границе са Србијом, а да би део који недостаје са бугарске стране, требало да буде изграђен до краја ове године.
Шеф српске дипломатије је, када је реч о владавини права, нагласио да је Србија претходних година учинила много, наводећи усвајање предлога уставних амандмана, који је прослеђен парламенту на даљу процедуру,а што је део процеса уставних промена на које се наша земља обавезала у процесу приступања ЕУ.
Што се слободе медија тиче, министар је указао на то да је у Србији слобода медија загарантована Уставом и законском регулативом која је у потпуности усклађена са стандардима ЕУ, те да наша земља безрезервно подржава слободу медија и у потпуности је сагласна са оценом да је она темељ сваког демократског друштва.
Он је истакао да и у тој области нису изостали резултати, подсећајући на то да је 2019. године усвојена нова Медијска стратегија, а Акциони план за спровођење те стратегије усвојен је крајем прошле године.
-
Београд/Бон, 2. октобар 2024.Србија уважава значај шума и унапређује одрживо газдовање њима
-
Београд, 2. октобар 2024.Јачање ефикасне правне заштите кроз развој бесплатне правне...
-
Београд, 2. октобар 2024.Ристић посетио новинску агенцију „Фонет“
-
Београд/Љубљана, 2. октобар 2024.Управљање људским ресурсима кључ за успешну реформу јавне управе
-
Крагујевац, 2. октобар 2024.Највиши ниво заштите софтвера од виталног интереса за ЕПС
-
Београд, 2. октобар 2024.Рад на даљем унапређењу положаја медија и медијских слобода
-
Београд, 2. октобар 2024.Честитка министарке правде поводом Рош ашане
-
Београд, 2. октобар 2024.Сарадња са Саветом Европе на унапређењу области јавног...
-
Београд, 2. октобар 2024.Жигманов честитао Рош ашану припадницима јеврејске националне...
-
Београд/Берлин, 1. октобар 2024.Србија ће наставити са интензивним дипломатским активностима