Чомић је током друштвеног дијалога о предлозима за измене и допуне поменутог закона објаснила да су за сада предложене одредбе којима се забрањује дискриминација националних мањина.
Мењали смо све оно што смо приметили да је непрецизно у постојећем закону, а највећи број чланова односи се на измене казнених одредби, јер је потребно ускладити Закон о забрани дискриминације са Законом о прекршајима, објаснила је она.
Министарка је нагласила да су измене и допуне овог закона потребне јер је борба против дискриминације у једном друштву борба за исправљање неправди према свима.
Дискриминација настаје када вас неко неправедно и другачије од онога када имате своје лично својство третира у систему законодавства, на радном месту, на улици, у породици. Дискриминација је извор који наше предрасуде претвара у понашање којим наносимо несрећу другим људима, објаснила је Чомић.
Према њенима речима, уколико се уложе напори у примену одредаба овог закона након јавне расправе онда ће Србија бити праведније место за живот.
На Нацрту измена и допуна Закона о дискриминацији, како је рекла, радили су заједно Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство правде.
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Дарија Кисић Тепавчевић поручила је да борба против дискриминације мора бити константна и бескомпромисна, јер су и поред свих напора присутне бројне препреке.
Кисић Тепавчевић је нагласила да је зато неопходно да се тој борби приступи мултидисциплинарно и мултисекторски.
Она је додала да су подршка и ангажовање на пољу заштите од дискриминације приоритетни задаци ресорног министарства, које конкретним активностима настоји да допринесе стварању модерног друштва у коме се поштују људска, грађанска, политичка и друга права.
Министарка је додала да је епидемија COVID-19 још више интензивирала различита питања на пољу дискриминације, при чему je основни задатак био заштита здравља, али и свих права корисника социјалне заштите.
Посебан акценат, како је указала, стављен је на најрањивије групе – заштиту права националних мањина, побољшање положаја Рома, права ЛГБТ популације, заштиту права деце, права жена и лица са инвалидитетом, спречавање злостављања.
Према њеним речима, тренутно се ради на доношењу стратегије деинституционализације и развоја услуга у заједници и стратегије социјалне заштите, као и пратећих акционих планова, у којима ће значајна пажња бити посвећена спречавању и заштити од дискриминације у односу на наведене групе корисника у систему социјалне заштите.
Кисић Тепавчевић је додала и да су активности Министарства усмерене и на заштиту права особа са инвалидитетом, подсетивши на то да је у марту прошле године усвојена Стратегија за унапређење положаја особа са инвалидитетом за период од 2020. до 2024. године.
Она је указала на то да је потребно да се посебан нагласак стави на промоцију интеграције, социјалне укључености и спречавање свих видова дискриминације приликом запошљавања особа са инвалидитетом, што је и дефинисано Законом о професиналној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.
У делокругу свог рада и надлежности, Министарство значајну пажњу посвећује и спречавању дискриминације у вези са радом и запошљавањем, напоменула је министарка, подсетивши на то да је, поред осталог, Влада недавно усвојила Стратегију запошљавања за период 2021. до 2026. године.
Овим документом су, како је предочила, предвиђене посебне мере за унапређење положаја жена, младих, особа са инвалидитетом, корисника новчане социјалне помоћи, као и Рома и Ромкиња, имајући у виду њихову заступљеност и друге карактеристике које указују на неповољан положај на тржишту рада.