Недимовић је указао на то да је Србија у прошлој години направила рекорд у погледу спољнотрговинске размене, при чему смо имали 4,13 милијарди долара извоза.
Он је подсетио на то да је само пре пет година вредност извоза износила 2,5 милијарди долара, тако да је дошло до раста од 60-70 одсто српских пољопривредних производа и српске прехрамбене индустрије.
Недимовић је истакао да се ресорном министарству нико није званично обратио са притужбама у вези са тиме што нема субвенција за куповину дизел горива пред пролећну сетву.
Он је објаснио да је држава 2019. године дала једнократну субвенцију од 1.200 динара по хектару када је дизел гориво било 169 динара, а сада је литар дизела 16-17 динара јефтинији.
Такође, како је напоменуо, прошле године је субвенција за гориво исплаћена уочи епидемије коронавируса, а касније је дошло до драматичног пада цене дизела и до 30-40 динара.
Недимовић је поручио да ће Министарство испунити обавезу о исплати субвенције од 4.000 динара по хектару у наредних петнаестак дана, што је укупно приближно 70 милиона евра.
Тај новац ће бити директно уплаћен на рачуне пољопривредних газдинстава, при чему не морају да се пријављују већ се све аутоматски решава у складу са Регистром пољопривредних газдинстава, нагласио је потпредседник Владе.
Секретар за пољопривреду Града Београда Милинко Величковић указао је на то да престоница из године у годину повећава износ средстава намењен подстицајима у пољопривреди.
Субвенције су 2013. износиле 20 милиона динара, а ове године и поред пандемије укупно ћемо уложити 200 милиона, навео је он и прецизирао да ће бити подељено 100 трактора у Београду, који има 250.000 хектара обрадивог земљишта.
Величковић је најавио да ће у наредних 10 дана бити расписана четири конкурса за подстицаје, и то за набавку машина и трактора, сточарство, односно набавку јуница и уматичених стада оваца и коза, подстицај за воћарство, повртарство и пчеларство.
Присутнима се видео-линком обратила и директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а Шенли Пинчоти, која је нагласила да се значај пољопривреде у Србији огледа у чињеници да је она прошле године чинила 15 одсто БДП-а и да је у пољопривреди ангажовано 15 одсто од укупног броја запослених.
Она је оценила да ипак има места за побољшање, наводећи да субјекти у овом сектору могу да унапреде квалитет својих производа, побољшају извоз и освоје нова тржишта.
Према њеним речима, лидери на том путу су произвођачи воћа и поврћа, с обзиром на то да потражња за свежом и здравом храном расте глобално.
Пинчоти је додала да западна тржишта нуде могућности за агробизнисе уз усвајање нових стандарда, иновативност и стварања нових партнерстава, у чему УСАИД помаже.
У стручном делу конференције разговарано је о перспективама извозних тржишта воћа и поврћа, потенцијалу јабучастог и коштичавог воћа и садног матаријала, моделима финансирања агробизниса у Србији у 2021. и напредним технологијама у воћарству и повртарству.