Јоксимовић је, обраћајући се на другом састанку Управног одбора заједничког програма Европске уније и Савета Европе "Horizontal Facility за Западни Балкан и Турску 2019-2022", истакла да је Србија успела да грађанима пружи висок ниво услуге и бриге за све што је током пандемије било важно.
У том смислу, она је навела право на праву информацију, затим бригу за здравље грађана, приступ инструментима за решавање свих изазова које ситуација попут пандемије намеће.
Министарка је рекла да владавина права и за саме чланице и за нас, којима ће то поглавље остати отворено до краја нашег процеса европских интеграција, а и након ступања у чланство, мора да буде свакодневна тема, јер покрива све најважније области које дефинишу успешност једног демократског друштва.
Према њеним речима, то подразумева једнак приступ правди и заштиту свих основних, људских и свих других права.
Јоксимовић је оценила да постоји и други сет неопходних реформи које би требало да добију свој замајац у Србији и додаје да је тај процес "закочен" због пандемије, али и дешавања у самој ЕУ која се суочава са бројним изазовима.
Ми настојимо да својим одрживим реформама и приступом помогнемо и учествујемо у опоравку и ревитализацији онога што ЕУ за све нас јесте, а то је не само стратешки циљ, већ природно место припадања и дељење изазова са свима у Унији, нагласила је она.
Министарка је, говорећи о поменутом заједничком програму ЕУ и СЕ, напоменула да је његова суштина да се питање владавине права и свега онога што се под тим подразумева, заиста провлачи кроз све јавне и секторске политике и кроз све оно што Србија и преговора кроз нови приступ – шест кластера.
Јоксимовић је подсетила на то да је и даље Кластер 1 најважнији кластер на основу којег ће се мерити напредак остварен у реформама у области владавине права и као критеријум за остатак динамике преговора.
Она је истакла да је за Србију важна сарадња и подршка Савета Европе и ЕУ кроз тај програм и то не само везано за преговоре, већ због усвајања међународних пракси и стандарда и њиховог утемељења у постојећи друштвени и легистативни оквир наше земље.
Наш циљ је да институционална партиципативна демократија која се суочава са изазовима широм Европе ипак постаје наше крајње одредиште и све што радимо требало би корак по корак да доведе до главног циља инклузивне демократске институционалне културе и система, објаснила је министарка.
Према њеним речима, друга фаза програма дала је конкретне и вредне резултате у области владавине права и области правосуђа, борбе против дискриминације и заштите осетљивих група, борбе против трговине људима и јачање слободе медија и слободе говора.
Један од најзначајнијих резултата постигнутих у претходном периоду јесте израда и усвајање Закона о несталим бебама за који нам је Савет Европе пружио пуну подршку, предочила је Јоксимовић.
Она је указала на то да је у делу које се тиче владавине права у затворима и током полицијског деловања битан помак учињен усвајањем Програма о заштити менталног здравља у Србији, као и да је сачињен први Нацрт нове стратегије развоја система извршења кривичних санкција.
Министарка је рекла да је остварен напредак и у раду националних савета националних мањина, а дошло је и до усклађивања закона о забрани дискриминације са најбољим европским стандардима.
Локалне самоуправе су оснажене да несметано обезбеде основна људска права припадницима ЛГБТ популације, истакла је Јоксимовић и додала да су ојачани капацитети у помоћи жртвама трговине људима, као и да су резултати видљиви и у слободи медија.