Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је рејтинг агенција Moody’s повећала кредитни рејтинг Републике Србије на “Бa2“ са “Бa3”, уз стабилне изгледе за даље побољшање.
Министарство финансија Владе Републике Србије саопштило је да је рејтинг агенција Moody’s повећала кредитни рејтинг Републике Србије на “Бa2“ са “Бa3”, уз стабилне изгледе за даље побољшање.
Основни фактори, који су допринели унапређењу кредитног рејтинга, су отпорност српске економије на последице изазване пандемијом корона вируса, стабилан ниво средњорочног раста, као и очекивања да ће мере фискалне консолидације Владе Републике Србије наставити да буду изнад просека групе земаља са “Бa“ кредитним рејтингом.
Министар финансија Синиша Мали истакао је да је Србија једна од ретких земаља на свету којој је пошло за руком, да у условима пандемије корона вируса, добије повећање, а не смањење кредитног рејтинга.
У условима велике неизвесности и за време светске економске кризе, показали смо велику одговорност и свеобухватним пакетом помоћи пружили подршку како привреди, тако и грађанима. Сачували смо радна места, очували производне капацитете, и послали јак сигнал свима у свету да је Србија и даље стабилна земља, са одговорном економском политиком, подвукао је министар финансија.
Он је додао и да добре вести нису изненађење, већ потврда очекивања и добрих резултата у претходним годинама.
Међународни инвеститори се интересују за наше тржиште капитала и за наше обвезнице, које добијају предзнак поузданости и ликвидности. Инвеститори нас већ посматрају као инвестициону дестинацију, па и наше обвезнице на тржишту већ вреднују на вишем рангу. Убрзаним темпом се приближавамо инвестиционом рејтингу, што ће бити велико достигнуће за нашу земљу, али и важна вест за наше привреднике и грађане, рекао је Мали.
Према оцени агенције, просечна стопа раста у периоду 2018-2019. године износила је 4,4 одсто, док је пад БДП-а у 2020. години достигао свега 1 одсто, што је знатно боље од свих земаља у групи са “Бa“ рејтингом.
Побољшање кредитног рејтинга у јако нестабилним околностима, услед пандемије вируса COVID-19, огромна је потврда економског напретка и резултата које је остварила Република Србија уз континуирану примену мера фискалне косолидације, наводи се у извештају агенције.
Од оваквих резултата које остварује Србија, корист ће имати наши привредници, јер ће им камате за кредите које узимају од банака бити знатно мање и моћи ће да уђу у јаке инвестиционе циклусе, без страха од скупог задуживања. Тако ће имати прилику и да уложе више новца у свој посао и да отворе нова радна места, истакао је Мали.
Како се наводи у саопштењу агенције, одлука о повећању кредитног рејтинга Србије донета је на основу стабилне економске политике, усмерене ка даљем јачању макроекономских показатеља и смањењу јавног дуга након пандемије.
Оствареној макроекономској стабилности је значајан допринос дао и аранжман са ММФ-ом.
У оквиру тог програма, Србија је постигла напредак у смањењу фискалних ризика који проистичу из сектора малих и средњих предузећа и успешно спровела програм приватизације.
У свом извештају, агенција истиче фискалну дисциплину Владе Републике Србије и посвећеност фискалној консолидацији.
Мере фискалне консолидације, спроведене последњих година, допринеле су стварању додатног фискалног простора за одговор на пандемију коронавируса.
Агенција оцењује да ће се тренд раста БДП-а наставити и у 2021. години, уз реално повећање БДП-а за 4,7 одсто, услед опоравка домаће тражње, нормализације економске активности захваљујући брзом процесу вакцинације, као и значајним капиталним инвестицијама планираним у 2021. години.
Важно је напоменути да је Република Србија ушла у пандемију са стабилним макроекономским показатељима: ниском и стабилном инфлацијом, стабилним девизним курсом, адекватним нивоом девизних резерви и уравнотеженим растом, подржаним повећаном економском диверсификацијом, што је допринело да већ на самом почетку пандемије обезбеди пакет фискалних мера, који је спровела Влада Републике Србије, највећи је у региону, са приближно 12,5 одсто БДП-а у 2020. години.
Раст јавног дуга у 2020. години оцењује се као привремен, јер је настао као последица повећања трошкова услед потребе финансирања мера подршке српској привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе изазване пандемијом COVID-19.
И поред тога, учешће јавног дуга у БДП-у остаје на пројектованом нивоу испод 60 одсто, учешће јавног дуга у бруто домаћем производу на крају 2020. године износило је 57,4 одсто, на централном нивоу државе, односно 58,2 одсто на нивоу опште државе.
Очекује се да ће јавни дуг остати на приближно истом нивоу и у 2021. години, док се већ од 2022. године очекује опоравак и враћање дуга на његову опадајућу путању као што је то било у периоду пре кризе.
У извештају агенција као изузетно позитивне наводи и чињенице да је на нивоу опште државе учешће камата у укупним приходима задржано на нивоу који је знатно нижи од нивоа просека за земље са “Бa“ рејтингом, а посебно се похваљује учешће дуга у приходима буџета које је на изузетно ниском нивоу, конкретно на другом најнижем нивоу од просека за земље са “Бa“ рејтингом.
Влада Републике Србије ће и у наредном периоду континуирано пратити утицај кључних фактора из мећународног и домаћег окружења на српску економију, као и реализацију донетих мера, настављајући са процесом фискалне консолидације како би, уколико то буде потребно, и у будућности била спремна да реагује на најбољи могући начин, као што је то до сада чинила, наводи се у саопштењу.