Први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић изјавио је данас да је ресорно министарство применило посебан оперативни план за реализацију наставе на даљину на језицима националних мањина.
П:
О:
Читај ми
Образовање засновано на компетенцијама и доступно свима
Београд,
15. март 2021.
Ружић је, на тематском друштвеном дијалогу у вези са Предлогом стратегије развоја образовања и васпитања до 2030. године, истакао да су национални савети националних мањина, Радио-телевизија Војводине, Радио-телевизија Србије и мањински медији пружили подршку Министарству просвете, науке и технолошког развоја за обезбеђивање што већих дигиталних ресурса.
Он је изнео и податак да је током првог полугодишта текуће школске 2020/2021. године припремљено 2.912 часова за матерњи језик и књижевност и друге предмете за основне и средње школе – на албанском, словачком, мађарском, босанском, бугарском, румунском и русинском језику.
У току ванредног стања у томе је учествовало 339 наставника који предају на једном од осам језика националних мањина, а припремили су 3.310 образовних садржаја, навео је Ружић.
Први потпредседник Владе је представио кључне новине Предлога стратегије развоја образовања и васпитања у Србији до 2030. године, које се односе на подучавање ученика засновано на компетенцијама и улагање у њихову будућност и будућност економије државе.
Он је указао на то да се настава за ђаке националних мањина обавља кроз три модалитета, од којих је први целокупно образовање на српском, уз могућност похађања изборног предмета, програма матерњи језик и говор са елементима културе националних мањина.
Други модалитет је целокупно образовање на једном од осам језика националних мањина - албанске, бошњачке, бугарске, мађарске, румунске, русинске, словачке, хрватске, док је трећи модалитет двојезично образовање на српском језику и језику националне мањине.
Ружић је указао на то да Филозофски факултет у Новом Саду од оснивања реализује студијске програме на језицима националних мањина, а Универзитет у Београду за језике који су мањински – aлбански, бугарски, македонски, немачки, румунски, словеначки.
Стратегија развоја образовања предвидела је, како је рекао, даље унапређивање образовања наставника на матерњем језику путем акредитације студијских програма на факултетима за образовање наставника на језику националне мањине, развијање студијских програма за српски као нематерњи језик и српски као страни језик.
Према његовим речима, увођење државне матуре има за циљ да обезбеди већу праведност и једнакост свих учесника који је стичу.
Сврха предложене стратегије јесте да се у први план стави учење и релевантност за свакодневни живот, истакао је он и најавио унапређење образовања одраслих и признавање претходног учења, на чему се досад није довољно радило.
Министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић рекла је да је предложена стратегија посебно посвећена деци која ће у школу кренути тек 2030. године и касније.
Она је оценила да нема развоја за већину ако у дијалогу нисмо разумели шта као развој нашег друштва виде припадници националних мањина.
Поверење се гради тако што сасвим јасно у отвореном разговору разумемо шта су жеље, перцепције, планови, визије оних који представљају интересе националних мањина, а шта жеље, планови, перцепције, визије али и реалне могућности засноване на новцу и другим плановима, које је Министарство просвете, као алат развоја Србије, спремно да учини, рекла је Чомић.
Председница Националног савета Буњеваца Сузана Кујунџић Остојић навела је да код две трећине свих националних савета у Србији ђаци похађају наставу на српском језику уз изборни предмет са елементима националне културе.
Она је истакла да изборни предмет са елементима националне културе има неповољан положај у основној, а још неповољнији у средњој школи јер спада у категорију факултативних изборних предмета.
То значи да ђаци могу, али и не морају да га изаберу. Тај предмет се не оцењује. Треба размислити како подржати такву наставу, навела је она.
Елвира Ђекић из Бошњачког национално вјећа је истакла да се настава у школама у Србији које похађају ученици те националне мањине одвија на босанском језику, а да само у појединим местима, где није могла да се изводи целокупна настава, имају предмет национални језик са елементима националне културе.
Она је навела да од око 45.000 ученика који прате наставу на језицима мањина, Бошњаци имају велики удео и да око 18.000 деце похађа наставу у потпуности на босанском језику.
Проблем представља то што нема студијских програма за босански језик и да је иницијатива Бошњачког националног већа да се формира такав департман на неком од државних факултета, истакла је Ђекић.
Аутор:
mpn.gov.rs
-
Београд/Хонгконг, 13. септембар 2024.Велике перспективе за сарадњу са Хонгконгом у области...
-
Београд, 13. септембар 2024.Школски полицајци и убудуће присутни у свим школама
-
Београд, 13. септембар 2024.Сарадња Србије и Белорусије на високом нивоу
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Потврђено стратешко партнерство Србије и Кине
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Од 1. октобра нова авио-линија од Београда до Гуангџоуа
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Нове технологије компаније „Хуавејˮ за унапређење рада полиције
-
Београд/Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Стратешко партнерство темељ све интензивније економске и...
-
Београд/ Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Неопходно успоставити систем колективне безбедности
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Договорена даља сарадња са Бразилом и Азербејџаном у области...
-
Београд/Гуангџоу, 11. септембар 2024.Одржана завршна вежба специјалних јединица Србије и Кине