Жива Жебељан, Горан Живков и Стојан Аризановић
Живков је на конференцији за новинаре рекао да се са жетвених површина од приближно 500.000 хектара у Србији очекује род од око 1,6 до 1,7 милиона тона хлебног жита, док се просечан принос процењује на 3,2 до 3,3 тоне по хектару.
Он је истакао да је реална опасност за домаће билансне потребе велики извоз и подсетио на то да се сваке године из Србије камионима транспортује више од 100.000 тона пшенице у Босну и Херцеговину, Македонију, Косово, Црну Гору и Албанију.
Према његовим речима, Министарство ће ове године субвенционисати складиштење пшенице индивидуалним пољопривредним произвођачима са 750 динара по тони.
Министар је нагласио да је урађен и нови програм контроле откупа пшенице, а да је у програму активности Министарства и изналажење начина за обезбеђивање регресираног горива или краткорочних кредита за наредну сетву.
Он је поновио да Министарство неће плаћати премију и неће снижавати царине за евентуални увоз пшенице и додао да се од млинара очекује да што пре изађу са ценом, с обзиром на то да Министарство годинама не диктира цену.
Живков је навео да је Министарство исплатило субвенцију на рачуне 37.500 некомерцијалних пољопривредних газдинстава, у износу од 1,5 милијарди динара, уз напомену да је то највећа икада исплаћена субвенција у једном дану, при чему ће новац за још 40.000 газдинстава бити уплаћен на јесен.
Износ средстава подршке по члану домаћинства износио је 40.000 динара, а основни критеријум било је време подношења захтева, указао је министар и објаснио да су они који су поднели захтеве до 5. априла већ исплаћени, а да ће они који су се пријавили до 30. априла морати да сачекају јесен.
Према његовим речима, права на субвенцију имали су носиоци и чланови регистрованог пољопривредног газдинства старији од 55 година, уколико су осигураници Фонда пензијско-инвалидског осигурања пољопривредника, са најмање 10 година стажа или су пољопривредни пензионери, а у овој години нису узимали кредите, регресе, субвенције или премије, осим премије за млеко и средства од давања обрадивог земљишта у закуп.
Говорећи о Уредби о субвенционисању индустријског биља коју је Влада усвојила на јучерашњој седници, Живков је објаснио да држава овом уредбом жели да спречи даљи пад засејаних површина под хмељом и дуваном, да подстицајем садње уљане репице жели да промовише био-гориво, док би уље уљане тикве требало да постане извозни бренд Србије.
Он је истакао да је Уредбом обезбеђено 20.000 динара по хектару засада хмеља, 7.000 динара по хектару засејане уљане тикве или уљане репице и 65.000 динара по хектару засејаног дувана.
Живков је напоменуо да је буџетом за 2006. годину предвиђено и увећање средстава за подстицај увођења система контроле здравствене безбедности хране у прерађивачкој индустрији за 40 одсто, тако да ће средства за ту намену са прошлогодишњих 180 милиона динара бити повећана на 250 милиона динара.
Он је изразио очекивање да ће ове године још 350 компанија искористи та средства за увођење стандарда као сто су ХАСАП (HACCP), ИСО 14001 и ИСО 9001.
Помоћник министра у Сектору за аграрну оперативу Жива Жебељан најавио је да би у јулу требало да буду потписани уговори и исплаћена средства корисницима који су прошли конкурс који се односи на мере унапређења села.
Жебељан је истакао да ће систем исплате пољопривредницима бити ефикаснији увођењем управе за аграрна плаћања, која је предвиђена Нацртом закона о пољопривреди.
Начелник Сектора за инспекцијски надзор Ненад Вујовић рекао је да ће у предстојећој жетви квалитет меркантилне пшенице овогодишњег рода на пријему одређивати регистроване контролне куће које су ангажовали складиштари, односно већи произвођачи пшенице, као и интерне лабораторије самих складиштара.
Вујовић је објаснио да ће инспектори овог сектора у току жетве бити свакодневно ангажовани на готово свим пријемним местима код складиштара, у циљу увида у квалитет рода пшенице и начин одређивања квалитета.