Министарка заштите животне средине у Влади Републике Србије Ирена Вујовић изјавила је данас да ће закон о климатским променама допринети борби против ових промена кроз успостављање система за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и система за повећање отпорности сектора који су највише погођени овим изазовима савременог времена.
П:
О:
Читај ми
Закон о климатским променама за безбеднију и здравију околину
Београд,
16. март 2021.
Вујовић је у Скупштини Србије истакла да ће се то позитивно одразити и на привредни раст и развој, повећану конкурентност привреде, привлачење инвестиција, а све у складу са стандардима и захтевима тржишта Европске уније.
Она је додала да се Предлогом закона о климатским променама прописује израда важних стратешких докумената, који треба да се донесу у року од две године од усвајања поменутог кровног законског решења.
Реч је, како је прецизирала, о стратегији нискоугљеничног развоја, акционом плану за спровођење стратегије, као и о програму прилагођавања на измењене климатске услове.
Ови документи имају за циљ да утврде смернице за економски развој праћен ниским емисијама гасова са ефектом стаклене баште у секторима енергетике, индустрије, пољопривреде, саобраћаја, грађевинарства и управљања отпадом, прецизирала је министарка.
Она је указала на то да би спровођење закона допринело побољшању стања животне средине, бољем квалитету ваздуха и здрављу грађана.
Србија ће, како је поручила, бити међу првим земљама на Западном Балкану која ће усвојити овакво законско решење, чиме потврђујемо да су питања из ове области дошла на високо место међу приоритетима Владе.
Вујовић је подвукла да је наша земља опредељена за то да свој будући раст и развој заснива на иновацијама, зеленој енергији и отварању нових, зелених радних места, истовремено истичићи да Србија припада једном од најугроженијих региона у смислу утицаја климатских промена.
У складу са тим, министарка је пренела да је тренд раста средње годишње температуре у Србији већи него на глобалном нивоу, што је посебно уочљиво након 1980. године.
Према њеним речима, утицај климатских промена на грађане и привреду више не сме да се занемарује јер су екстремни климатски догађаји попут поплава, суша, пожара и топлотних таласа све јачи и учесталији.
Штете и губици у Србији које су изазвале елементарне непогоде и природне катастрофе од 2000. године до данас, како је предочила, процењују се на приближно седам милијарди евра.
Такође, анализе су показале да негативни утицаји промене климе на бруто домаћи производ расту са порастом средњих глобалних температура, при чему је више од 70 одсто губитака повезано са сушом и високим температурама, док су други главни узрок значајних губитака биле поплаве, објаснила је Вујовић.
Она је подвукла да су утицајем негативних ефеката климатских промена највише погођени здравље, пољопривреда, шумарство и водопривреда.
-
Београд, 18. децембар 2024.Забринутост због директног укључивања деце у дневнополитичке...
-
Београд, 27. новембар 2024.Скупштина Србије усвојила Закон о буџету за 2025. годину
-
Београд, 26. новембар 2024.Развој сарадње са Екваторијалном Гвинејом у многим областима
-
Београд, 26. новембар 2024.Председник Екваторијалне Гвинеје свечано дочекан испред Палате...
-
Београд, 25. новембар 2024.Скупштина Србије констатовала оставке министара Горана Весића и...
-
Београд, 21. новембар 2024.Велики потенцијал за унапређење сарадње са Словачком у више...
-
Београд, 19. новембар 2024.Односи Србије и Казахстана засновани на чврстом пријатељству
-
Београд, 19. новембар 2024.Председник Казахстана свечано дочекан испред Палате Србија
-
Београд, 1. новембар 2024.Лица одговорна за данашњу трагедију у Новом Саду биће...
-
Београд, 28. октобар 2024.Мађарска ће учинити све да Србија што пре постане чланица ЕУ