Матић је у Скупштини Србије, образлажући Предлог закона о потврђивању Уговора о зајму за Пројекат изградње широкопојасне комуникационе инфраструктуре у руралним пределима између Србије и ЕБРД, објаснила да је реч о насељима за која није постојао комерцијални интерес оператoра за улагање у мрежу.
Она је указала на то да анализа коју је спровело то министарство показује да у Србији постоје такозване беле зоне или подручја која немају одговарајући приступ широкопојасној мрежи и за којa не постоје планови оператора за њихову изградњу у наредне три године.
Према њеним речима, препознато је и да приближно 2.800 насеља са више од 320.000 домаћинстава има проблем са широкопојасним приступом интернету и да су то подручја која су кандидати за подстицаје државе.
Реализација прве фазе пројекта омогућиће да у дигитално друштво буде укључена готово трећина оних који су до сада имали проблем са фиксним приступом интернету, објаснила је министарка.
Матић је указала на податак да када се у држави повећа број корисника фиксног широкопојасног интернета за 10 одсто, БДП државе расте за један до 1,5 одсто.
Уговор о зајму ЕБРД предвиђа период расположивости средстава три године од датума потписивања уговора, односно до краја 2023. године, што је и рок за завршетак пројекта.
Средства ће се исплаћивати у траншама чији је минимални износ 100.000 евра, а период доспећа зајма је до 15 година, укључујући и грејс-период од три године.
Прва рата се плаћа 22. децембра 2023. године, а последња 22. јуна 2035. године.