Момировић пред посланицима образлаже Предлог закона о потврђивању Одлуке 1/2019 ЕСАА Заједничког комитета од 31. јула 2019. године, којом се замењује Анекс I Мултилатералног споразума између Европске заједнице и њених држава чланица, Албаније, БиХ, Бугарске, Хрватске, БЈР Македоније, Исланда, Црне Горе, Норвешке, Румуније, Србије и Мисије привремене управе Уједињених нација на Косову (у складу са Резолуцијом СБ УН 1244 од 10. јуна 1999) о успостављању Заједничког европског ваздухопловног подручја.
Министар је објаснио да ће се усвајањем поменутог акта омогућити да Директорат цивилног ваздухопловства Србије и други надлежни органи очувају и унапреде безбедно одвијање ваздушног саобраћаја.
Он је указао на то да је домаће законодавство у области ваздушног саобраћаја постигло највиши степен хармонизације са европским прописима и да се расправом о овом законском решењу још једном потврђује наша спремност да и даље примењујемо највише стандарде у области цивилног ваздухопловства.
Регион Западног Балкана може и мора постати део заједничког ваздухопловног подручја само потпуном применом ЕУ правила. Овај закон нас вуче напред, ка интегрисаном заједничком тржишту, а ми имамо много тога да понудимо на том путу, нагласио је Момировић.
Србија је од 2013. до 2019. године много инвестирала у развој авио-саобраћаја и постигла одличне резултате, оценио је министар и прецизирао да је на крају 2013. године укупан број путника на београдском аеродрому био 3,5 милиона, а на крају 2019. године шест милиона, док је Аеродром "Константин Велики" у Нишу 2013. забележио укупно 21.700 путника, а 2019. чак 420.000.
Према његовим речима, услед памдемије коронавируса број путника и прелета се рапидно смањио свуда у свету, тако да је тај број на Аеродрому "Никола Тесла" пао за 69 одсто, а у Нишу за 63 одсто.
Момировић је подсетио на то да је Влада Србије 2018. закључила уговор о концесији са француском компанијом "Ванси", истакавши да је то била стратешка одлука која доприноси развоју авио-саобраћаја и економије Србије.
Он је навео да "Ер Србија" данас, у отежаним околностима, лети у 61 земљу, редовно допрема медицинску опрему, а први пут је Србија преко свог националног авио-превозника пружала помоћ развијенијим државама.
Министар је, говорећи о новим инвестицијама у аеродромску инфраструктуру, рекао да је за изградњу нове зграде терминала и обнову постојеће авио-зграде на аеродрому у Нишу издвојено 18 милиона евра, са циљем да ова ваздушна лука постане важан регионални аеродром.
Такође, како је најавио, за изградњу новог торња за СМАТСА опредељено је четири милиона евра, док је за нову опрему за Контролу летења, возила за одлеђивање и чишћење снега и другу опрему предвиђено приближно 300 милиона евра.
Према његовим речима, планирана су велика средства и за аеродроме код Крушевца и у Ужицу, а наставља се и инвестирање у развој аеродрома Морава код Краљева.
Момировић је објаснио да није жеља да се расипа и праве ирационални пројекти, већ се они брижљиво припремају како би могли да се реализују када економске околности и пандемија то дозволе.
Он се осврнуо и на аеродром код Требиња, рекавши да су предвиђена средства за израду пројектно-техничке документације, експропријацију и пословање.