Стефановић је током церемоније у касарни истакао да се данас одаје пошта храбрим браниоцима наше земље, на месту где је било истурено командно место Треће армије и где је првог дана агресије живот изгубило 11 припадника војске, а њих 27 рањено.
Ми смо као војска, као земља, дужни да се сећамо ових људи зато што су они дали оно што је најважније и највредније што су имали, али је још важније да наставимо да градимо онакву Србију какву би они волели данас да виде, поручио је министар.
Он је подсетио на то да током 78 дана НАТО агресије у Куршумлији нису погађани само војни објекти, већ и школе, вртићи, болнице, куће, цивилни објекти, при чему су страдали и припадници војске и полиције, и цивили.
На спомен-обележја венце су положили и председник Општине Куршумлија Радољуб Видић, представници СУБНОР-а, чланови породица и поштоваоци дела жртава НАТО бомбардовања.
Током данашње церемоније, у пратњи потпредседника Владе били су и начелник Управе за људске ресурсе Ј-1 Генералштаба Војске Србије Саво Иришкић и командант Треће бригаде Копнене војске Слађан Стаменковић.
Стефановић се потом у касарни „Топлички устанак“ састао са Миленом Николић, ћерком резервног капетана прве класе Милована Илића, који је 1999. године изгубио живот у НАТО бомбардовању касарне у Куршумлији. Она је запослена као стоматолог у 37. механизованом батаљону.
Сећања на први дан агресије са министром одбране поделила је и Радица Славковић, медицинска сестра која је била међу првима који су притекли у помоћ страдалима 24. марта 1999. године.
Поводом Дана сећања–24. марта у свим организационим јединицама Министарства одбране и Војске Србије минутом ћутања одата је почаст страдалима у НАТО агресији, а на спомен-обележја погинулим припадницима положени су венци.