П:
О:
Читај ми
Територијални статус-кво у овом делу Европе
Београд,
1. јун 2004.
Без решења којим би обе стране на
Косову биле задовољне нема дугорочнијег мира, а уколико Косово не
буде мултиетничко, "Албанци неће имати мира са суседима", оценио је
политички саветник премијера Србије Слободан Самарџић.
Слободан Самарџић
Самарџић је, на предавању под насловом "Косово и Метохија - мултиетничко или независно" у организацији Српско-америчког центра, јуче рекао да је у овом тренутку неопходно урадити четири ствари да би проблем јужне српске покрајине могао бити решен.
Према његовим речима, треба одустати од коначног решења за статус покрајине, јер у овом тренутку не постоје услови за то, прогласити територијални статус кво у овом делу Европе, прихватити адекватан механизам заштите Срба, а питање коначног статуса везати за квалитет унутрашњих односа у покрајини.
"Можда би се проблем Косова и могао решити независношћу, да је то једна демократска средина, али то би сигурно потакло и неке друге заједнице да затраже исто то. То би променило односе у региону и изазвало ланчану реакцију коју би било тешко контролисати", рекао је Самарџић.
Самарџић је рекао да се у овом тренутку у свету размишља о неколико начина да се реши питање Косова.
Први је амерички начин размишљања који су у јавност изнели експерти попут Мортона Абрамовица, Теда Карпентера и Мартина Шлезингера, а то је подела Косова. То би, према његовим речима, такође изазвало ланчану реакцију, јер би Албанци тражили сатисфакцију у Македонији.
Други начин јесте предлог Савета Европе о децентрализацији покрајине, који је најближи плану Владе Србије за политичко решење ситуације на Косову. Самарџић је, међутим, оценио да тај план не предвиђа регионални ниво децентрализације и то упоредио са "лечењем тешког болесника аспирином".
Трећи начин, према Самарџићевим речима, јесте примена решења сличног Охридском споразуму којим је 2001. године прекинут сукоб између Македонаца и Албанаца. То је, подсетио је, недавно у Луцерну предложио и сам лидер Демократске партије Косова Хашим Тачи.
Самарџић је рекао да је трећи начин размишљања у овом тренутку јесте да Европска унија преузме од УН-а и ОЕБС-а мандат за цивилне мисије на Косову. То, према његовим речима, не би било много другације од садашњег стања.
Самарџић је рекао да је насиље над Србима 17. и 18. марта ове године учинило да међународна заједница призна да се на Косову одвија етничко чишћење и да се од тада "ствари политички убрзавају, да се прихвата стање ствари, али да још увек нема стратегије за решавање проблема".
Према његовим речима, треба одустати од коначног решења за статус покрајине, јер у овом тренутку не постоје услови за то, прогласити територијални статус кво у овом делу Европе, прихватити адекватан механизам заштите Срба, а питање коначног статуса везати за квалитет унутрашњих односа у покрајини.
"Можда би се проблем Косова и могао решити независношћу, да је то једна демократска средина, али то би сигурно потакло и неке друге заједнице да затраже исто то. То би променило односе у региону и изазвало ланчану реакцију коју би било тешко контролисати", рекао је Самарџић.
Самарџић је рекао да се у овом тренутку у свету размишља о неколико начина да се реши питање Косова.
Први је амерички начин размишљања који су у јавност изнели експерти попут Мортона Абрамовица, Теда Карпентера и Мартина Шлезингера, а то је подела Косова. То би, према његовим речима, такође изазвало ланчану реакцију, јер би Албанци тражили сатисфакцију у Македонији.
Други начин јесте предлог Савета Европе о децентрализацији покрајине, који је најближи плану Владе Србије за политичко решење ситуације на Косову. Самарџић је, међутим, оценио да тај план не предвиђа регионални ниво децентрализације и то упоредио са "лечењем тешког болесника аспирином".
Трећи начин, према Самарџићевим речима, јесте примена решења сличног Охридском споразуму којим је 2001. године прекинут сукоб између Македонаца и Албанаца. То је, подсетио је, недавно у Луцерну предложио и сам лидер Демократске партије Косова Хашим Тачи.
Самарџић је рекао да је трећи начин размишљања у овом тренутку јесте да Европска унија преузме од УН-а и ОЕБС-а мандат за цивилне мисије на Косову. То, према његовим речима, не би било много другације од садашњег стања.
Самарџић је рекао да је насиље над Србима 17. и 18. марта ове године учинило да међународна заједница призна да се на Косову одвија етничко чишћење и да се од тада "ствари политички убрзавају, да се прихвата стање ствари, али да још увек нема стратегије за решавање проблема".
-
Београд, 3. фебруар 2025.Ускоро помоћ за првих 5.000 незапослених на Косову и Метохији
-
Београд, 21. јануар 2025.Спречити даље потезе Приштине који дестабилизују регион
-
Београд, 16. јануар 2025.Удар на најрањивије групе српског становништва на Космету
-
Београд/Брисел, 15. јануар 2025.Приштина не жели дијалог већ обрачун са српским народом на...
-
Београд, 12. јануар 2025.Организовано зимовање на Тари за 200 ученика са Космета
-
Београд, 10. јануар 2025.Најоштрија осуда скрнављења спомен-обележја у Гораждевцу
-
Београд, 8. јануар 2025.Незаконито затварање српске Пореске управе у Косовској...
-
Београд, 6. јануар 2025.Божићна честитка директора Канцеларије за Косово и Метохију
-
Београд, 6. јануар 2025.Наставак покушаја застрашивања Срба на Космету на велике верске...
-
Београд, 2. јануар 2025.Породици Ђокић из Радева код Липљана запаљени помоћни објекти