Гојковић је у Скупштини Србије, где је образложила Предлог закона о музејској делатности, истакла да музеји представљају место историјског памћења и имају одлучујућу улогу у очувању националног и културног идентитета нашег народа.
Без музеја и музејске грађе не можемо разумети своју прошлост и не можемо бити спремни за будућност, поручила је она и додала да је зато овај закон од приоритетног значаја за културу Србије.
Према њеним речима, на овом законском решењу је искључиво радила струка и радна група коју је предводила управница Галерије "Матице српске" Тијана Палковљевић Бугарски.
Такође, како је напоменула, одржане су јавне расправе у Новом Саду, Нишу и Београду, при чему су прихваћене одређене примедбе, које су унапредиле текст закона.
Гојковић је објаснила да је једна од њих била везана за успостављање савета за музеје, новог тела које ће бити формирано при Народном музеју, те је након јавне расправе додатно дефинисан начин избора чланова и улога коју ће оно имати.
Велику пажњу привукло је питање матичности, које је овим законом први пут дефинисано, навела је она и нагласила да је први пут уведен и термин територијално надлежан музеј.
Потпредседница Владе је указала на то да се Музеј наивне и маргиналне уметности, републичка установа културе са седиштем у Јагодини, по мишљењу струке, не може посматрати издвојено из целине ликовне уметности.
Због тога не постоји основ за матичност. Музеју наивне и маргиналне уметности никада није одузета матичност јер она није ни постојала. Као што не постоји посебна матичност за реализам, симболизам или неки други правац ликовне уметности, тако не постоји за Музеј наивне и маргиналне уметности, уз све похвале за оно што музеј ради, објаснила је она.
Гојковић је пренела да је Музеј Српске православне цркве постојао у нацрту закона и да је у вези са тим разговарала са патријархом Порфиријем, након чега су постигли сагласност о томе да је потребно да се донесе посебан закон о музејима СПЦ.
Према њеним речима, не постоје само музеји СПЦ у Србији, већ и изван земље – у Загребу, Сент Андреји, односно читав систем музеја широм света, тако да би за овај део историјске и културне грађе требало донети потпуно нови закон.
Она је указала на то да је одмах након ступања на дужност тражила да установе културе доставе податке о извршеним ревизијама, што је један од основних услова за сагледавање богатства које наше установе чувају.
Гојковић је представила и Предлог одлуке о проглашењу старе и ретке библиотечке грађе за културно добро од изузетног значаја, наводећи да је на листи 720 књига писаних руком, односно штампаним у периоду од 14. до 18. века.
Потпредседница Владе је упутила позив посланицима да се ове књиге прогласе за културна добра од изузетног значаја, имајући у виду њихов посебан значај за науку и културу, као и због њихове уникатности и реткости.