П:
О:
Читај ми
Представљени основни циљеви Стратегије смањења сиромаштва у Србији
Београд,
12. јул 2006.
Потпредседник Владе Републике Србије Ивана Дулић-Марковић изјавила је данас да су динамичан привредни раст који подразумева отварање нових радних места, спречавање даљег раста сиромаштва услед транзиционих шокова и побољшање социјалне заштите, основни циљеви Стратегије смањења сиромаштва.
Керолин Јунгер и Ивана Дулић-Марковић
Аутор:
Танјуг
Дулић-Марковић је на конференцији Владе Србије о смањењу сиромаштва истакла да ће остварењем ових циљева сиромаштво у Србији до 2010. године бити смањено за половину у односу на садашњи ниво.
Она је прецизирала да, према подацима Светске банке, 9,1 одсто грађана Србије тренутно живи испод линије сиромаштва, из чега се може извући закључак да нема тренда повећања сиромаштва.
Према њеним речима, статистички подаци о нивоу сиромаштва у Србији у протеклих неколико година нису упоредиви са прошлогодишњим, јер 2004. године није коришћена иста методологија у њиховом прикупљању.
Она је објаснила да се 2004. године у обрачуну стопе сиромаштва прешло са анкете о животном стандарду на анкету о потрошњи у домаћинству.
Подаци из ове две анкете нису упоредиви па је немогуће објавити линију сиромаштва, истакла је Дулић-Марковић и додала да се већ следеће године могу дати много прецизнији подаци о броју сиромашних грађана у Србији, као и о основним параметрима који се узимају у обзир када се истражује ова појава.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало истакао је да се не сме занемарити чињеница да је највећи узрок сиромаштва у Србији незапосленост, која је у процесу транзиције у порасту.
Бубало је указао на то да је неопходно повећати продуктивност предузећа и учинити их што атрактивнијим за улагача у процесу приватизације, што у први мах, како је навео, неповољно утиче на запосленост.
Према његовим речима, потребно је учинити све да се кроз подстицај развоја малих и средњих предузећа и предузетништва омогући да што више људи који остају без посла пронађу решење за себе.
Он је објаснио да је планирани раст бруто домаћег производа за ову годину био 4,5 одсто, али да ће, према садашњим проценама, износити приближно седам одсто.
Србија тренутно има БДП од 3.200 долара по глави становника, а до 2012. године, уз просечан годишњи раст од седам одсто, та цифра требало би да буде повећана на седам до осам хиљада долара БДП-а по глави становника, рекао је министар и оценио да ће то позитивно утицати и на смањење сиромаштва у Србији.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Керолин Јунгер истакла је да је дошло до извесног смањења сиромаштва у Србији, али и указала на то да је стопа смањења сиромаштва и даље нижа од стопе економског раста земље.
Јунгер је подсетила на врло висок степен незапослености међу младима који износи скоро 50 одсто, док више од 60 одсто становништва са нижим образовањем живи испод линије сиромаштва.
Она је указала на то да је Светска банка почела да ради на новој стратегији за помоћ Србији, при чему су и даље најважнији циљеви смањење сиромаштва и интеграција Србије у Европску унију.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Горан Живков нагласио је да је развој сеоских подручја један од кључних циљева у добијању битке против сиромаштва у Србији.
Он је оценио да је развој села неопходан јер управо у сеоским подручјима тренутно живи највише сиромашних.
Стратегија за смањење сиромаштва, уз процес европских интеграција, представља средњорочни развојни оквир на којем почива развој Србије у предстојећем периоду.
Значај ових процеса је у томе што представљају приоритет Владе, као и широке националне процесе у чијој реализацији учествују представници Скупштине Србије, локалних власти, цивилног друштва и свих других заинтересованих страна.
Она је прецизирала да, према подацима Светске банке, 9,1 одсто грађана Србије тренутно живи испод линије сиромаштва, из чега се може извући закључак да нема тренда повећања сиромаштва.
Према њеним речима, статистички подаци о нивоу сиромаштва у Србији у протеклих неколико година нису упоредиви са прошлогодишњим, јер 2004. године није коришћена иста методологија у њиховом прикупљању.
Она је објаснила да се 2004. године у обрачуну стопе сиромаштва прешло са анкете о животном стандарду на анкету о потрошњи у домаћинству.
Подаци из ове две анкете нису упоредиви па је немогуће објавити линију сиромаштва, истакла је Дулић-Марковић и додала да се већ следеће године могу дати много прецизнији подаци о броју сиромашних грађана у Србији, као и о основним параметрима који се узимају у обзир када се истражује ова појава.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало истакао је да се не сме занемарити чињеница да је највећи узрок сиромаштва у Србији незапосленост, која је у процесу транзиције у порасту.
Бубало је указао на то да је неопходно повећати продуктивност предузећа и учинити их што атрактивнијим за улагача у процесу приватизације, што у први мах, како је навео, неповољно утиче на запосленост.
Према његовим речима, потребно је учинити све да се кроз подстицај развоја малих и средњих предузећа и предузетништва омогући да што више људи који остају без посла пронађу решење за себе.
Он је објаснио да је планирани раст бруто домаћег производа за ову годину био 4,5 одсто, али да ће, према садашњим проценама, износити приближно седам одсто.
Србија тренутно има БДП од 3.200 долара по глави становника, а до 2012. године, уз просечан годишњи раст од седам одсто, та цифра требало би да буде повећана на седам до осам хиљада долара БДП-а по глави становника, рекао је министар и оценио да ће то позитивно утицати и на смањење сиромаштва у Србији.
Шеф Канцеларије Светске банке у Србији Керолин Јунгер истакла је да је дошло до извесног смањења сиромаштва у Србији, али и указала на то да је стопа смањења сиромаштва и даље нижа од стопе економског раста земље.
Јунгер је подсетила на врло висок степен незапослености међу младима који износи скоро 50 одсто, док више од 60 одсто становништва са нижим образовањем живи испод линије сиромаштва.
Она је указала на то да је Светска банка почела да ради на новој стратегији за помоћ Србији, при чему су и даље најважнији циљеви смањење сиромаштва и интеграција Србије у Европску унију.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Републике Србије Горан Живков нагласио је да је развој сеоских подручја један од кључних циљева у добијању битке против сиромаштва у Србији.
Он је оценио да је развој села неопходан јер управо у сеоским подручјима тренутно живи највише сиромашних.
Стратегија за смањење сиромаштва, уз процес европских интеграција, представља средњорочни развојни оквир на којем почива развој Србије у предстојећем периоду.
Значај ових процеса је у томе што представљају приоритет Владе, као и широке националне процесе у чијој реализацији учествују представници Скупштине Србије, локалних власти, цивилног друштва и свих других заинтересованих страна.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања