Ружић је, на онлајн јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о високом образовању и Нацрту закона о студентском организовању, објаснио да би то било значајно за њено позиционирање у међународном простору високог образовања.
Он је истакао да се изменама и допунама Закона о високом образовању утврђује одговарајући правни оквир да Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању у потпуности испуни европске стандарде и смернице у погледу независности у поступању и доношењу коначних одлука о провери квалитета у високом образовању.
Нацртом закона о високом образовању су, како је прецизирао, предвиђене измене и допуне које се односе на прецизније разграничење надлежности између Националног савета за високо образовање и Националног акредитационог тела у области спољашње провере квалитета и акредитације високошколских установа и студентских програма, као и на успостављање оперативне независности Националног акредитационог тела.
Према његовим речима, овај документ предвиђа и усклађивање законских прописа са посебностима академског образовања у области теологије.
У складу са тим, Ружић је навео да су предвиђени додатни услови за прибављање сагласности црквених органа и верских заједница за предаваче на теолошкој високошколској установи, као и за сагласност за упис на академске студије у области теологије.
Направили смо анализу правне праксе у складу са европским смерницама, како бисмо једно овакво значајно питање нормирали на начин да не изазива непријатељство са било које стране академске заједнице, подвукао је први потпредседник Владе.
Он је напоменуо да је продужен рок за завршетак студија за још једну школску годину студентима који су уписали стидије по наставном плану и програму који су важили до 10. септембра 2005. године.
Такође, Ружић је констатовао и да област студентског организовања до сада није била детаљније регулисана законским прописима и да, осим штурих одредби у важећем Закону о високом образовању, нема детаљније законске регулативе о саставу, раду, начину избора и финансирању студентских представничких тела.
Желели смо да обезбедимо студентима оно што им је недостајало у раду, да се боље организују и да организованост буде уједначена, мање склона злоупотребама и у функцији потреба самих студената, предочио је он.
Нацрт закона о студентском организовању, како је објаснио, предвиђа два вида организовања – студентске парламенте и студентске конференције.
Према његовим речима, прописују се начини финансирања студентских конференција и њихове надлежности, а боље се уређују и питања везана за студентски парламент, као што су надлежност, поступак избора чланова, финансирање и друго.
Ружић је оценио да је учињен велики корак ка потпуном укључивању студената у рад високошколских установа, јер ће њихови представници имати право да учествују у одлучивању на стручном органу високошколске установе.
Он је додао да су поменутим нацртом закона детаљно прописани услови које удружење треба да испуни да би стекло статус студентске организације.
У другој онлајн расправи о два законска нацрта учествовали су ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић, представници Конференције универзитета Србије (КОНУС) и високошколских установа у Србији.
Јавна расправа о нацртима закона о високом образовању и закона о студентском организовању траје до 17. априла.