Михајловић је, поводом обележавања Светског дана Рома, подсетила на то да је држава у претходном периоду урадила много у успостављању права Рома и Ромкиња, али да свима предстоји још много посла.
Успоставили смо ГИС базу података о подстандардним ромским насељима, захваљујући којој данас у време пандемије држава прати мере и активности у циљу опоравка и превенције ризика у овим насељима, навела је она.
Према њеним речима, омогућен је и накнадни упис у матичне књиге, што је услов за остваривање свих других права, повећава се број педагошких асистената и здравствених медијатора, што је изузетно важно, с обзиром на стопу смртности ромске деце.
Уложили смо 44,2 милиона евра за спровођење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња. Изграђене су 184 стамбене јединице у 11 општина, у којима живи 1.000 људи, од којих је 300 деце, а у току је израда пројектно-техничке документације за више од 100 подстандардних ромских насеља, рекла је она.
Потпредседница Владе је подсетила на то да је, на иницијативу Уницефа и Координационог тела за родну равноправност, основана Национална коалиција за окончање дечјих бракова.
Чињеница да је проценат дечјих бракова у ромским подстандардним насељима и даље веома – 56 одсто, како је истакла, говори о неопходности систематичнијих инклузивних мера, које ће допринети прекидању круга сиромаштва и оснаживању жена и девојчица.
Образовањем девојчица дечји бракови могу бити превенирани, а положај девојчица побољшан. Од 28 одсто деце из ромских насеља која похађају средњу школу, већину чине дечаци. Зато је важно да се уложе додатни напори да се што више девојчица интегрише у основно, али и средње образовање, које отвара простор за остварење њиховог пуног потенцијала, закључила је Михајловић.
Директорка Уницефа у Србији Дејана Костадинова истакла је да је Светски Рома прилика да позовемо на веће укључивање и заштиту људских права Рома, посебно девојчица и жена ромске националности.
Костадинова је указала на то да сиромаштво, друштвена маргинализација и искљученост умањују могућности за велики број деце и њихове породице да напредују и остваре право на здравствену заштиту, инклузивно образовање и друге облике социјалне заштите.
Она је напоменула да је стопа дечјих бракова у популацији девојчица и младих жена из ромских неформалних насеља и даље изузетно висока и износи 56 одсто.
Директорка Уницефа у Србији је рекла да иако постоји побољшање у стопи похађања образовања девојчица (27 одсто у 2019. години у поређењу са 15 одсто у 2014. години), она је и даље знатно нижа него у општој популацији.
Костадинова је навела да недостатак приступа образовању и могућностима наставља циклус сиромаштва за будуће генерације.
Стога је ширење могућности за децу и младе од највеће важности, укључујући и у области коришћења дигиталних технологија, како би се осигурало премошћавање дигиталног јаза, рекла је она.
Осим образовања, социјални трансфери су значајно средство за ублажавање ефеката неједнакости на децу. Заједничким напорима можемо осигурати да деца ромске националности и њихове породице имају приступ квалитетним услугама које могу помоћи да се прекине међугенерацијски циклус сиромаштва и помогне у остваривању права детета, поручила је Костадинова.