Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је владавина права веома важна тема, због чега је неопходан друштвени консензус о изменама Устава у области правосуђа.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је владавина права веома важна тема, због чега је неопходан друштвени консензус о изменама Устава у области правосуђа.
Брнабић се обратила јавности у вези са уставним амандманима, а конференцији су присуствовали министарка правде Маја Поповић, министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић.
Она је навела да је, након разговора са председником Републике Александром Вучићем и колегама из Владе, констатовала да се о реформама које као Влада спроводимо у тој области доста комуницира са представницима ЕУ, међународним организацијама и свим осталим партнерима, али изузетно мало са грађанима.
Према њеним речима, оно што се мало зна јесте да се 70 одсто онога што Влада у овом тренутку ради тиче владавине права, наше посвећености европским интеграцијама и убрзању преговарања са ЕУ о чланству.
Премијерка је прецизирала да је, на тему уставних амандмана, иницирала састанак са председником Народне скупштине Ивицом Дачићем и министарком Поповић.
Том разговору су, како је пренела, присуствовали и председница Одбора за уставна питања и законодавство Јелена Жарић Ковачевић и председник Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Владимир Ђукановић.
Она је подсетила на то да је Влада 3. децембра прошле године усвојила иницијативу за измену Устава и проследила је Скупштини.
Желела сам да у консултацијама видим да ли постоји било шта што Влада може додатно да уради да би убрзала процес и нашла се на располагању Скупштини као законодавној власти, објаснила је Брнабић.
Према њеним речима, договорено је да ће Одбор за уставна питања упутити Влади позив да ускоро одржи седницу, на којој ће се расправљати о владиној иницијативи и наредним корацима.
Тиме улазимо дубље у тај процес и остајемо на располагању Скупштини за сву додатну логистичку подршку. Помоћи ћемо да се организује додатни свеобухватни дијалог, ако постоји потреба на ту тему, поручила је премијерка.
Она је подсетила на то да је министарка правде на почетку свог мандата иницирала састанак са Друштвом судија Србије, јер су они били највише критични према амандманима Владе у претходном мандату.
Размишљајући о томе колико је битно да имамо друштвени консезус о изменама у правосуђу, добре основе за владавину права, ефикасније и одговорније правосуђе на услузи грађанима и пре свега независно правосуђе, мислили смо да је важно да тај процес буде што инклузивнији, пренела је Брнабић.
Она је нагласила да ће Влада подржати Скупштину како би се постигао друштвени консензус о томе где желимо да идемо у области правосуђа.
Председница Владе је оценила да је, по питању динамике усвајања измена Устава, квалитет увек важнији од брзине како се не би дошло у ситуацију да након измена буде незадовољних и како то питање не би постало тачка раздора.
Она је, одговарајући на питање да ли ћe процедура промене Устава бити завршена референдумом у овом сазиву парламента, будући да је неопходно да се заврши у једном сазиву, а да су избори најављени за пролеће, истакла да се мора испоштовати Скупштина Србије и да је ово тема на којој можемо да практикујемо друштвени дијалог.
Брнабић је, коментаришући замерке на предложене амадмане, напоменула да је први пут у Србији јавна расправа о изменама Устава трајала 18 месеци.
Она је подсетила на то да је лично у претходном мандату присуствовала састанцима, што се никада пре није десило приликом измена Устава.
Такође, како је истакла, Србија је прошла кроз два круга консултација са Венецијанском комисијом у вези са текстом предложених амандамана и добила од ње сагласност за измену Устава.
Испунили смо све најбоље европске и светске стандарде, али и даље чујемо критике, па зато желимо да са Народном скупштином иницирамо јавна слушања на тему измене Устава, објаснила је премијерка.
Председница Владе је потврдила да је у току припрема преднацрта три закона којима ће бити испуњен највећи број препорука Канцеларије за демократске институције и људска права (ODIHR) у вези са изборним условима, а то су измене и допуне Закона о избору народних посланика, Закона локалним изборима и Закона о избору председника Републике.
Она је навела да би се, између осталог у односу на препоруке, мењало прописивање обавезе изборне комисије да на својој веб страници објављује записнике о раду бирачких одбора са бирачких места, као и успостављање јасних критеријума које странке се сматрају странкама националних мањина како се не би изигравао закон.
Такође, како је прецизирала, мењало би се и праћење рада органа које спроводе изборе од стране домаћих и страних посматрача, увођење општинских градских изборних комисија и друго.
Брнабић је напоменула да су представници РИК-а одржали састанак са представницима ОЕБС-а, при чему је договорено да изборна комисија делегира теме за дискусију са ОЕБС-ом из своје надлежности које не подразумевају промену закона.
Премијерка је најавила да ће у уторак, 12. априла, бити образована радна група за анализу и проверу јединственог бирачког списка, коју ће основати Министарство државне управе и локалне самоуправе.
Такође, како је додала, то министарство ради на измени упутства за спровођење Закона о јединственом бирачком списку у вези са препоруком да на сајту Министарства државне управе и локалне самоуправе, после закључења бирачког списка, буду доступна имена и презимена гласача који гласају на бирачким местима.
Према њеним речима, у преднацрте поменутих измена закона биће укључени партнери из ОЕБС-а и ОДИХР-а, од којег су тражени спискови свих организација цивилног друштва како неке не би биле изостављене.
Брнабић је указала на то да поред ових питања која се тичу међустраначког дијалога, као и дијалога у парламенту посредством европарламентараца, постоји велики део који мора да уради Влада и да се ради на томе.
Истовремено, Министарство правде ће до краја априла заврштити рад на нацрту измана и допуна Закона о парничном поступку, након чега ће отпочети јавна расправа, најавила је премијерка.
Према њеним речима, ове измене треба да убрзају суђења и донекле смање број предмета, да рад судова и судија учине ефикаснијим, као и свих запослених који раде на тим предметима, како би грађани у разумном року могли да добију своје судске одлуке.
Она је указала на то да је Министарство правде израдило Нацрт стратегије људских ресурса у правосуђу, које је упутило на мишљење Високом савету судства (ВСС), Државном већу тужилаца (ДВТ) и Синдикату правосуђа Србије.
Такође, премијерка је навела да је Министарство правде, уз подршку Савета Европе и ЕУ, израдило Нацрт измена и допунa Пословника о раду Државног већa тужилаца, којим се регулише поступање Повереника за самосталност јавног тужилаштва.
Брнабић је додала да се очекује да се разматрање тог правилника уврсти на дневни ред једног од наредних заседања Државног већa тужилаца, подвукавши да се ово тиче самосталности, јачања правосуђа и као такве, владавине права.
Влада, уз помоћ и подршку и у сталној координацији са представницима Европске уније, ради на успостављању јединственог и централног система за управљање предметима у правосуђу, односно једног ИТ система за правосуђе, указала је она и нагласила да такав систем не поседују ни многе државе чланице ЕУ.
Уколико успемо да то урадимо на најбољи начин, имаћемо правосуђе какво заслужују и грађани и привреда, али и цело наше судство, оценила је премијерка и додала да је то амбициозан пројекат, чији је оквир за имплементацију три године.
У складу са тим, она је саопштила да је Делегација ЕУ у Србији објавила тендер за ИТ систем, а рок за пријаве истиче сутра.
Према њеним речима, на овај начин показујемо опредељеност за независно, ефикасно и одговорно правосуђе, коме Влада стоји на располагању за сваку врсту подршке.
Поповић је потврдила да ће све примедбе струковних удружења бити узете у обзир у наставку процедуре за измене Устава Србије у области правосуђа.
Сматрамо да сви треба да дају своје конструктивне предлоге, јер је ово ствар националног консензуса. Морамо доћи до заједничког решења којим ћемо сви бити задовољни, а све у корист свих грађана Србије, нагласила је министарка.
Она је напоменула да ће управо због замерки које су се односиле на Нацрт текста уставних амандмана Министарства правде, бити организована јавна слушања по свим градовима у Србији.
Поповић је, говорећи о замеркама на уређење Правосудне академије, којом треба да руководе носиоци извршне власти, рекла да ту примедбу сматра неоправданом јер такви примери постоје широм Европе.
Јоксимовић је предочила да препоруке Венецијанске комисије, које су од изузетног значаја у процесу измене Устава, кажу да су предложени уставни амандмани у сагласју са најбољим процедурама и праксама које постоје у Европској унији.
То, међутим, не значи да је све идеално, већ је битна и њихова применљивост у систему једне земље, њеној институционалној структури и политичкој култури, објаснила је министарка.
Она је поновила да је јавност већ учествовала у свим круговима консултација за измену Устава, које су трајале 18 месеци.
Према њеним речима, у европским државама не постоји само један модел реформи у области владавине права, већ читав низ различитих модела, који су у сагласју са основним демократским начелима и принципима.
Због тога нам је била важна саветодавна улога Савета Европе и Венецијанске комисије као њеног важног дела и реферетног тела, подвукла је Јоксимовић.
Србија, како је истакла, у уставним реформама не иде на усаглашавање са неким постојећим моделом, већ тражи оно што је најбоље у складу са најбољим праксама.
Због тога је важна јавна дебата које ће ићи широм Србије, на свим инстанцама и са свим заинтересованим странама, закључила је министарка.