П:
О:
Читај ми
Упис Пећке патријаршије, Грачанице и Богородице Љевишке у баштину Унеска и част и обавеза
Београд,
21. јул 2006.
Министар културе у Влади Републике Србије Драган Којадиновић оценио је данас да недавно уписивање манастира Пећка патријаршија, Грачаница и цркве Богородица Љевишка на листу светске културне баштине Унеска представља част, али и велику обавезу.
Којадиновић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом тог значајног догађаја, подсетио на то је да је, уз помоћ неколико релевантних институција, номинациони досије урађен у Заводу за заштиту споменика културе Србије крајем прошле године, а да је Унеску предат у јануару.
Наши средњовековни споменици са Косова и Метохије имали су јаку конкуренцију, али је документација била изузетна, навео је министар и напоменуо да су стручњаци са Космета такође помогли у томе да посао буде завршен на најбољи начин.
Према његовим речима, на листу светске културне баштине већ раније су уврштени манастири Стари Рас, Студеница и Дечани, а у јануару је предата и номинација за археолошки локалитет Гамзиград.
Конзерваторски радови на Пећкој патријаршији ће, уз благослов патријарха Павла, бити настављени, а ова година је, када је реч о санацији седам наших споменика културе на Космету, боља него претходне две, указао је Којадиновић.
Томе су, како је оценио, допринели и добри контакти са министром културе у привременим органима Косова Астритом Харачијем.
Којадиновић је указао на то да је ове године и обнова Хиландара текла много боље и да су радови увелико одмакли, између осталог и захваљујући бољој сарадњи са Министарством културе Грчке. Директор Националне комисије за сарадњу са Унеском Јован Ћирилов оценио је да упис средњовековних православних споменика, осим признања њиховој посебности, има и психолошки значај за наш народ у покрајини, али представља и обавезу за локалну власт.
Он је оценио да су тога свесни и КФОР и УНМИК, који имају обавезу да чувају шири простор око наших манастира. Ћирилов је указао и на обавезу рестаурације и конзервације цркве Богородице Љевишке, која је током насиља Албанаца над Србима у марту 2004. године великим делом уништена, а посебно њено сликарство. Према његовим речима, за обнову уништених цркава на прошлогодишњој донаторској конференцији у Паризу прикупљено је 20 милиона долара, а део тих средстава прослеђен је Министарству културе Владе Србије. Говорећи о Гамзиграду, археолошком локалитету на коме се налазе остаци римског античког града Феликс Ромулијана, Ћирилов је навео да је његова номинација за упис у светску културну баштину прошла прву експертизу.
Директор Републичког завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић навела је да су три наша споменика културе, осим на листу светске културне баштине, уписана и на листу добара у опасности, што значи да ће око њих бити успостављена заштитна зона.
Марковић је упозорила на то да ће, после обнове Богородице Љевишке, подједнако тежак задатак бити да се урађено и одржи, и подсетила на то да је кров којим је црква била покривена већ једном скинут. Којадиновић је на конференцији саопштио да је од пре неколико дана у поседу наше државе печатни прстен кнеза Строимира из 9. века, који представља најстарији доказ државности Србије. Он је навео да је прстен недавно купљен у једној аукцијској кући у Минхену у Немачкој и најавио да ће Министарство културе посебно обележити повратак прстена у Србију.
Према његовим речима, на листу светске културне баштине већ раније су уврштени манастири Стари Рас, Студеница и Дечани, а у јануару је предата и номинација за археолошки локалитет Гамзиград.
Конзерваторски радови на Пећкој патријаршији ће, уз благослов патријарха Павла, бити настављени, а ова година је, када је реч о санацији седам наших споменика културе на Космету, боља него претходне две, указао је Којадиновић.
Томе су, како је оценио, допринели и добри контакти са министром културе у привременим органима Косова Астритом Харачијем.
Којадиновић је указао на то да је ове године и обнова Хиландара текла много боље и да су радови увелико одмакли, између осталог и захваљујући бољој сарадњи са Министарством културе Грчке. Директор Националне комисије за сарадњу са Унеском Јован Ћирилов оценио је да упис средњовековних православних споменика, осим признања њиховој посебности, има и психолошки значај за наш народ у покрајини, али представља и обавезу за локалну власт.
Он је оценио да су тога свесни и КФОР и УНМИК, који имају обавезу да чувају шири простор око наших манастира. Ћирилов је указао и на обавезу рестаурације и конзервације цркве Богородице Љевишке, која је током насиља Албанаца над Србима у марту 2004. године великим делом уништена, а посебно њено сликарство. Према његовим речима, за обнову уништених цркава на прошлогодишњој донаторској конференцији у Паризу прикупљено је 20 милиона долара, а део тих средстава прослеђен је Министарству културе Владе Србије. Говорећи о Гамзиграду, археолошком локалитету на коме се налазе остаци римског античког града Феликс Ромулијана, Ћирилов је навео да је његова номинација за упис у светску културну баштину прошла прву експертизу.
Директор Републичког завода за заштиту споменика културе Гордана Марковић навела је да су три наша споменика културе, осим на листу светске културне баштине, уписана и на листу добара у опасности, што значи да ће око њих бити успостављена заштитна зона.
Марковић је упозорила на то да ће, после обнове Богородице Љевишке, подједнако тежак задатак бити да се урађено и одржи, и подсетила на то да је кров којим је црква била покривена већ једном скинут. Којадиновић је на конференцији саопштио да је од пре неколико дана у поседу наше државе печатни прстен кнеза Строимира из 9. века, који представља најстарији доказ државности Србије. Он је навео да је прстен недавно купљен у једној аукцијској кући у Минхену у Немачкој и најавио да ће Министарство културе посебно обележити повратак прстена у Србију.
-
Београд, 18. јул 2024.Наставак улагања у културу кроз програм „Градови у фокусу“
-
Београд, 17. јул 2024.Књижевна награда „Новица Тадић“ припала Тамари Радевић
-
Београд, 15. јул 2024.Народни музеј и Музеј РС заједно обележавају 180-годишњицу рођења...
-
Београд, 15. јул 2024.Квалитетније и садржајније функционисање српског културног...
-
Ћупријa, 8. јул 2024.Селаковић примио Повељу за изузетан допринос културном развоју...
-
Београд, 28. јун 2024.Отворен седми међународни „Равно село“ филм фестивал
-
Београд, 25. јун 2024.Реновирање два објекта у Београду од изузетног значаја за...
-
Ужице, 24. јун 2024.Нови парохијски дом место нових културних дешавања у Ужицу
-
Лозница, 16. јун 2024.Селаковић на свечаној академији поводом Дана града Лознице
-
Београд, 16. јун 2024.Рогановић пожелео срећан Курбан-бајрам