Помоћник министра финансија за Сектор за финансијски систем Огњен Поповић и саветник министра Ана Јовић учествовали су данас на конференцији "Зелене финансије – зелена и слободна економија", у организацији Адрија медија групе, посвећеној променама које се очекују, анализи где одлази порески новац и где се улаже, као и негативним последицама сиве економије.
П:
О:
Читај ми
Значајна улагања у екологију и рад на сузбијању сиве економије
Београд,
22. април 2021.
На панелу „Монетарна и фискална политика на челу зеленог и дигиталног опоравка и раста здраве економије“, Поповић је истакао да је зелени раст глобални тренд који траје читаву деценију и да је у пуном залету, те да Република Србија ребалансом буџета, који је пред посланицима Скупштине Србије, предвиђа значајна улагања у екологију ове године.
Та улагања у ребалансу буџета увећана су скоро три пута, са осам на 24 милијарде динара, дакле три пута више у односу на претходни пут. Сада смо фокусирани на реалне домете и пројекте, и ту говоримо о повећању буџета Министарства за заштиту животне средине за 4 милијарде динара, навео је Поповић.
Али, можда је још важније да је 12,1 милијарда динара додатно опредељена за Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и што се односи на конкретне пројекте - изградњи депонија у 28 јединица локалне самоуправе, погонима за пречишћавање отпадних вода на 76 локација у 65 јединица локалне самоуправе, изградњи преко 5.000 километара канализационе мреже,
Он је напоменуо да су ови пројекти и активности део ширег пакета „Србија 2025“, у које се ове године креће снажно, управо с циљем бржег изласка из кризе, покретања привреде и инфраструктурних пројеката као покретача раста и опоравка.
Помоћник министра финансија је објаснио да глобални фондови већ имају обавезне лимите за улагање у зелене обвезнице и еколошки одрживе пројекте и да специјалнизовани фондови, који се баве овом врстом улагања настају готово на недељном нивоу.
Коначно смо дали Републици Србији портфолио пројеката које можемо да квалификујемо као зелене и самим тим, они су заправо отворили врата за нашу земљу да већ ове године потенцијално изађе на тржиште зелених обвезница, поред свих осталих активности које не можемо а да не поменемо, а то је очување макроекономске стабилности, раст кредитног рејтинга у кризном периоду, јака и стабилна монетарна политика, рекао је помоћник министра финансија.
Поповић је посебно нагласио да се ради на развоју тржишта капитала, што инвеститорима, банкама и институцијама треба да покаже јасан и транспарентан пут напред, јер је то по њему кључ за стопе раста од 7-8 одсто.
Помоћник министра финансија је објаснио да то тржиште може да функционише, и да постоји потенцијал за експлозиван раст, али уз постојање оквира који омогућава приступ правим финансијским елементима и алтернативама.
Поповић је подсетио на то да је Закон о дигиталној имовини отворио пут да се лакше учествује на тржишту капитала, као и да корисници таквог облика финансирања схвате да су предвиђени одређени бенефити.
Фирме које у Србији приступе средствима које су стекли кроз криптовалуте, ако их уложе у капитал компаније коју оснивају у Србији или ако желе даље да развијају своје пословање, имаће пореске олакшице. Јасна је наша интенција да желимо да подстакнемо домаћи и страни капитал, да омогућимо раст у сваком кораку њиховог развоја, рекао је Поповић и позвао домаће и стране компаније да искористе погодности које су им омогућене.
Јовић, која је учествовала на панелу „Сива економија спречава изградњу нове инфраструктуре за економски опоравак“, нагласила је да је учињен значајан корак на подизању свести грађана по том питању, али и у регулаторном смислу, што би требао да допринесе даљем смањењу њеног учешћа у редовним токовима.
Овај проблем Влада Републике Србије је препознала и формирала Координационо тело за сузбијање сиве економије још 2015. године, којем председава министар финансија. Направљен је национални програм и Акциони план за сузбијање сиве економије, а тренутно се са НАЛЕД-ом припремају нови. Активности које су предвиђене акционим планом спроведене су преко 70 одсто, објаснила је Јовић.
Она је напоменула да је приоритет смањење фискалног оптерећења рада, због висине пореског оптерећења, које поједине гура у сиву зону.
Од децембра 2018. године то оптерећење се смањује - укинута је стопа доприноса за случај незапослености на терет послодавца у износу од 0,75 одсто. Примена је почела од 1. јануара 2019. године, а у децембру 2019. повећан је неопорезиви износ зараде са 15.300 на 16.300 и смањена стопа доприноса за ПИО на терет послодавца са 12 одсто на 11,5 одсто, што је почело да се примењује од 1. јануара 2020. године. Те године у децембру поново је повећан износ неопорезивог дела зараде са 16.300 на 18.300 динара, навела је она.
Јовић је истакла да је приоритет и рад на реформи Пореске управе, као и кроз законску регулативу и подсетила на то да је један од најзначајнијих закона који утичу на смањење сиве економије Закон о фискализацији, чија се примена очекује од 2022. године
Идеја је да се фискализација заснива на онлајн режиму који омогућава достављање података о издатим фискалним рачунима Пореској управи у реалном времену, рекла је Јовић и додала да се уводе нове фискалне касе, као и ће обухват привредних субјеката бити повећан и побољшана контрола.
Она је рекла да је у скупштинској процедури и Предлог закона о електронском фактурисању, који ће додатно утицати на смањење сиве економије.
Јовић је подсетила на то да је прошле године организована наградна игра „Узми рачун и победи“, као и да ове године од 15. маја до 25. јуна почиње нови круг те наградне игре, која значајно утиче на подизање свести грађана да се сива економија не исплати, односно колико је важно узети фискални рачун приликом куповине.
-
Београд, 4. септембар 2024.Хладњачари готово у потпуности исплатили обавезе према...
-
Београд, 4. септембар 2024.Унапређење пољопривредне сарадње Србије и Русије
-
Ваљево, 2. септембар 2024.Акција „Најбоља ценаˮ начин заштите стандарда грађана
-
Београд, 2. септембар 2024.Раст БДП-а у другом кварталу четири одсто
-
Београд, 1. септембар 2024.У наредна два месеца снижене цене више од 700 артикала
-
Београд, 31. август 2024.Унапређење система електронских фактура
-
Београд, 31. август 2024.Измењен Правилник о електронском фактурисању
-
Београд, 30. август 2024.Ниже цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 29. август 2024.Од 1. септембра до краја октобра 81 врста производа по најнижим...
-
Београд, 28. август 2024.Раст минималне цене рада за 2025. годину за 13,7 одсто