Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали представио је данас у Народној скупштини предлоге важних закона који би требало да допринесу даљем побољшању привредног амбијента у земљи.
П:
О:
Читај ми
Нова законска решења за побољшање привредног амбијента
Београд,
27. април 2021.
Мали је, говорећи о Предлогу закона о електронском фактурисању, напоменуо да је реч о системском закону којим се мења начин функционисања наше привреде, по угледу на праксу која се већ спроводи у ЕУ и чиме се доприноси већој транспарентности и правној сигурности у пословању.
Он је објаснио да ће се закон уводити фазно, тако што ће од 1. јануара 2022. субјекти јавног сектора бити у обавези да примају, чувају и издају е-фактуре између себе, а и приватни сектор који жели да ради са јавним имаће могућност да буде оспособљен да издаје е-фактуре јавном сектору.
Овај предлог закона, како је навео, подразумева постепено увођење за све привредне субјекте који су у систему, пореза на додату вредност од 1. јануара следеће године до 1. јануара 2023. године, када ће то постати обавеза за све и у приватном и у јавном сектору који су у систему ПДВ-а.
Према његовим речима, коришћење система е-фактура биће бесплатно да би се избегли додатни трошкови за привреду.
Они привредни субјекти који желе да користе информационе посреднике, моћи ће то да ураде, али ће њихов однос бити регулисан међусобним уговором, а не законом, нагласио је Мали.
Дакле, реч је о законском решењу које ће олакшати пословање привредних субјеката, поновио је министар и оценио да је ово огроман корак за привреду, јер се на овај начин штеди време за припрему фактура, њихово издавање и проналажење уколико је то неопходно.
Он је посебно напоменуо да привредни субјекти који су у систему пореза на додату вредност могу да рачунају на то да ће се знатно убрзати поврат ПДВ-а.
Уколико се улазна и излазна фактура поклопе у том систему, поврат ПДВ-а ће бити у дану, тако да са те стране више неће бити замерки које чујемо од привреде када је у питању поврат ПДВ-а, прецизирао је Мали.
У Централном регистру фактура, како је указао, годишње их буде приближно четири милиона, док се на глобалном тржишту годишње шаље и прима више од 550 милијарди фактура.
Предлог закона о е-фактурама и Закон о роковима за измирење новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама предвиђају различите рокове везане за употребу е-фактура, због чега је потребно изменити Закон о роковима.
Према његовим речима, измена је неопходна да би се уместо 1. јула 2021. године, како је тренутно прописано, навео 1. јануар 2022., као датум почетка обавезе евидентирања е-фактура у централном регистру фактура.
Министар је представио и Предлог закона о измени и допунама Закона о осигурању, којим се регулише питање друштвеног капитала у друштвима за осигурање.
Наиме, како је истакао, у појединим друштвима капитала, која се баве пословима осигурања, још увек постоји друштвени капитал, попут компанија "Дунав осигурање" а.д.о, "Дунав Ре" а.д.о. и "Триглав осигурање" а.д.о.
Овим законом покушавамо да решимо то питање, јер је предвиђено да се друштвени капитал претвара у акцијски, и то тако што 70 процената тог капитала иде у корист Републике Србије, 25 процената запосленима и бившим запосленима кроз бесплатне акције и пет одсто акционарском фонду.
Та сразмера се не односи на "Триглав осигурање", с обзиром на то да је удео друштвеног капитала 0,12 одсто, прецизирао је Мали и напоменуо да Устав не препознаје друштвену својину, те да ће на овај начин коначно бити заокружена правна сигурност свих који послују са овим осигуравајућим друштвима.
Њихова власничка структура биће дефинисана на прави начин и омогућиће боље пословање. Са друге стране, акције које буду подељене запосленима и бившим запосленима допринеће већој атрактивности на београдској берзи, а очекујемо и знатно транспарентније и боље пословање тих друштава, нагласио је он.
Мали је представио и Предлог закона о регистру административних поступака, којим се обезбеђују услови за успостављање, управљање и вођење наведеног регистра.
Министар је навео да регистар представља јединствен портал са свим информацијама које су потребне корисницима јавних услуга, а које се односе на административне поступке који су у току.
С једне стране, како је објаснио, реч је о процесу који је у складу са дигитализацијом јавне управе, а са друге стране доприноси још већој транспарентности и јавности свега што се у јавној управи дешава.
Он је нагласио да ће овим законом бити елиминисан простор за корупцију, као и да се њиме подиже углед земље, смањују трошкови поступања.
Према његовим речима, ово је процес који ће знатно променити слику наше земље, посебно када је у питању транспарентност, односно доступност података са којима располажемо.
Аутор:
parlament.gov.rs
-
Београд, 18. децембар 2024.Забринутост због директног укључивања деце у дневнополитичке...
-
Београд, 27. новембар 2024.Скупштина Србије усвојила Закон о буџету за 2025. годину
-
Београд, 26. новембар 2024.Развој сарадње са Екваторијалном Гвинејом у многим областима
-
Београд, 26. новембар 2024.Председник Екваторијалне Гвинеје свечано дочекан испред Палате...
-
Београд, 25. новембар 2024.Скупштина Србије констатовала оставке министара Горана Весића и...
-
Београд, 21. новембар 2024.Велики потенцијал за унапређење сарадње са Словачком у више...
-
Београд, 19. новембар 2024.Односи Србије и Казахстана засновани на чврстом пријатељству
-
Београд, 19. новембар 2024.Председник Казахстана свечано дочекан испред Палате Србија
-
Београд, 1. новембар 2024.Лица одговорна за данашњу трагедију у Новом Саду биће...
-
Београд, 28. октобар 2024.Мађарска ће учинити све да Србија што пре постане чланица ЕУ