Први потпредседник Владе Републике Србије и министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић указао је данас на то да компаније, научни институти и факултети који желе да своје идеје реализују у тржишно оријентисане производе део средстава за те намене могу да добију преко Еурека пројекта.
П:
О:
Читај ми
За пројекте „од идеје до производа“ и до 50.000 евра
Београд,
29. април 2021.
Ружић је у изјави за портал Бизнис.рс навео да је јавни позив отворен и да се по пројекту може добити и до 50.000 евра, подсетивши на то да је Еурека европска међувладина иницијатива у којој Србија активно учествује као пуноправна чланица од 2002. године.
Према његовим речима, у тој иницијативи учествују и све државе чланице Европске уније, Северна Македонија, Израел, Црна Гора, Норвешка и Исланд.
Он је објаснио да се пројекти, који се финансирају кроз Еурека иницијативу, односе на примењена, индустријска, а не на основна истраживања, при чему њихови резултати морају бити усмерени као процес, сервис или производ ка тржишту.
Први потпредседник Владе је објаснио да део средстава обезбеђује држава, а остатак је инвестиција од стране бизнис сектора.
Корисник буџетских средстава може бити само организација која реализује пројекат, а уписана је у Регистар научноистраживачке делатности или Регистар иновационе делатности Министарства просвете, науке и технолошког развоја, рекао је он.
Према његовим речима, за ову иницијативу је кључна улога малих и средњих предузећа, а компаније могу конкурисати и у конзорцијуму са акредитованом научноистраживачком организацијом.
Ружић је навео да је захтев да резултат пројекта буде видљив на тржишту у року од две године након његовог завршетка, истакавши да то не значи да мора да буде у производњи или имплементацији и да се видљивост пројекта оцењује пре почетка финансирања.
Тада се процењује да ли је инвестиција у складу са основним Еурека принципима, односно да ли је тржишно оријентисана, предочио је први потпредседник Владе, додавши да је до сада успешно реализовано 89 пројеката.
Према његовим речима, они су углавном били из области информационих технологија, њих 32, из области нових материјала – 18, медицинских технологија и биотехнологија 14 и заштите животне средине 11 пројеката.
Он је прецизирао да је у њима учествовало 14 великих компанија, 73 мала и средња предузећа, 19 института и 89 факултета, напоменувши да се у већем броју случајева ови пројекти остварују у конзорцијуму са још једном или две земље чланице Еурека иницијативе.
Први потпредседник Владе је навео податак да је до сада остварена сарадња са Грчком, Мађарском, Немачком, Норвешком, Пољском, Румунијом, Турском, Португалијом, Литванијом, Словенијом, Хрватском, Црном Гором, Чешком, Бугарском и Белгијом, а у последњих пет година приметан је тренд сарадње са земљама Централне и Источне Европе.
Аутор:
Танјуг (архива)
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Потврђено стратешко партнерство Србије и Кине
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Од 1. октобра нова авио-линија од Београда до Гуангџоуа
-
Београд/Шенџен, 12. септембар 2024.Нове технологије компаније „Хуавејˮ за унапређење рада полиције
-
Београд/Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Стратешко партнерство темељ све интензивније економске и...
-
Београд/ Санкт Петербург, 12. септембар 2024.Неопходно успоставити систем колективне безбедности
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Договорена даља сарадња са Бразилом и Азербејџаном у области...
-
Београд/Гуангџоу, 11. септембар 2024.Одржана завршна вежба специјалних јединица Србије и Кине
-
Београд/Санкт Петербург, 11. септембар 2024.Пријатељство Србије и Кине на историјском нивоу
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Србију и Кубу везују историјски и пријатељски односи
-
Београд/Санкт Петербург, 10. септембар 2024.Захвалност Венецуели на принципијелном ставу по питању...