Јанковић је, гостујући на РТС -у, истакао да је за разлику од албанске стране, која је говорила само о независности као могућем решењу, наша страна имала рационалне и јаке аргументе о томе зашто је независност лоша за регион, али и за цео свет.
Као основне аргументе на које се позивала српска страна, саветник председника Владе је навео међународно право и акте који гарантују суверенитет и територијални интегритет међународно признатим државама, међу којима је и Србија, али и то да би одузимање 15 одсто територије једној земљи било опасан преседан за регион, али и за читав свет.
Аргументе Београда нико од међународних званичника није доводио у питање, нагласио је Јанковић и додао да постоји идеја да се темпо разговора убрза, што значи да ће у августу доћи до низа састанака преговарачких тимова.
Саветник председника Владе Србије указао је на то да међународна заједница има страх од албанског насиља, уз оцену да се политика попуштања пред претњом насиља не исплати.
Српска страна је у разговорима ставила до знања да није за употребу силе, рекао је Јанковић и навео да Србија има државне и демографске потенцијале да не пристане на то да јој се одузме део територије без аргумената и образложења.
Према његовим речима, у борби за Косово и Метохију српска страна иде пуним дипломатским потенцијалима и моћи ће да каже да је урадила све како би сачувала покрајину у оквирима Србије.
Саветник председника Републике Србије Душан Батаковић оценио је том приликом да су прекјучерашњи разговори о будућем статусу Космета били важни јер се претходних шест месеци разговарало само о нестатусним питањима.
Батаковић је истакао да су Албанци до сада много тога везивали за постстатусно време, додајући да је било важно да се крене у разговоре о статусу, поред свих других питања која су битна за даљи ток разговора, као што су децентрализација, заштита културне баштине итд.
Према његовој оцени, цинично је тврдити да су Срби на Косову и Метохији мањина а да се не каже да је то резултат етничког чишћења.
Јанковић и Батаковић су навели да се у досадашњим разговорима у Бечу нису водили записници, али да се они, на инсистирање српске стране, воде од прекјуче.
Они су указали на то да су записници важни како би се онемогућила манипулација у разговорима, али и као документи да се Скупштини Србије и народу каже тачно шта је ко, када и како рекао о питању Космета.