Промене највишег правног акта у делу који се односи на правосуђе предвиђене су као активност у Акционом плану за Преговарачко поглавље 23 – Правосуђе и основна права, који је усвојен од стране Владе Републике Србије 27. априла 2016. године и ревидиран 10. јула 2020. године.
Поповић је овом приликом изјавила да ће промена Устава у области правосуђа бити услов за даљу реформу правног система и најзначајнија реформа у области владавине права, као стуба сваког демократског друштва.
Она је у том смислу нагласила да су промене Устава важне, јер треба да допринесу унапређењу квалитета правде, као и већој независности, непристрасности, стручности, одговорности и ефикасности правосуђа.
Истовремно, министарка правде је истакла да су анализиране постојеће одредбе Устава са становишта општих међународних и европских стандарда садржаних у документима Европске уније, Уједињених нација, Савета Европе (Венецијанске комисије, Групе држава против корупције (GRECO), Европске комисије за ефикасност правосуђа (CEPEJ), Консултативног већа европских судија, Консултативног већа европских тужилаца и Европске мреже савета правосуђа).
На првом јавном слушању истакнуто је да су промене Устава у области правосуђа неопходне у циљу успостављања бољег система предлагања, избора, премештаја и престанка функције судија, председника судова, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца.
То подразумева и већу одговорност судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца која мора бити подстакнута укидањем пробног периода приликом избора судија и заменика јавних тужилаца, који се први пут бирају на судијску, односно јавнотужилачку функцију.
У току првог, од више јавних слушања која ће бити одржана на тему промене Устава Републике Србије у области правосуђа, Дачић је истакао је да је Министарство правде носилац активности не само када су у питању промене Устава, већ и у другим областима за чију реализацију је потребна пуна координација свих органа, наводи се у саопштењу Министарства правде.