Министар финансија је гостујући у Јутарњем програму Телевизије Прва поновио и да је за оне који су се вакцинисали или који приме бар прву дозу до 31. маја предвиђена додатна подршка од 3.000 динара.
Од 1. до 15. јуна отворићемо сличан портал као што је сада при Управи за трезор, а одмах након 15. јуна почећемо са исплатама. Очекујем да ћемо око 20. јуна све исплатити, рекао је Мали.
Он је додао да ће помоћ од 3.000 динара примити и сви вакцинисани пензионери као и они који намеравају да то ураде током маја, као и да ова група грађана, као и до сада, не треба да се пријављује за ову врсту помоћи јер ће исплата ићи по аутоматизму.
Мали је навео да је Србија једна од ретких земаља на свету која има на располагању све вакцине и да ту прилику треба искористити.
Желимо кроз меру од 3.000 динара да подстакнемо људе да се што пре вакцинишу и да дођемо до колективног имунитета. Хоћемо да се изборимо за здравље наше нације, нагласио је Мали.
Министар финансија је најавио да од наредне недеље креће исплата 30 евра за све остале суграђане и додао да у овом тренутку већ имамо 3.450.000 људи који су се пријавили.
Србија је на стабилним позицијама и успешно се бори на оба фронта – економском и здравственом, рекао је он, додавши да веома охрабрују подаци о расту БДП-а од 1,2 одсто у првом кварталу.
Ми смо очекивали пад од 1,5 одсто а имамо раст од 1,2 одсто, истакао је министар финансија и додао да ови подаци указују на то да је могућ раст БДП-а од шест процената и више до краја године.
На критике да мере нису таргетиране и да их треба примењивати селективно, министар је поставио реторичко питање “како одредити ко заслужује, а ко не заслужује новац” и поручио да држава такву врсту дискриминације не жели да прави.
Он је навео и да често разговара са представницима Фискалног савета и да гаји поштовање према председнику тог тела Павлу Петровићу, али је нагласио да се сада са том политиком не слаже.
За нас је и потрошња веома важна. Кроз досадашњи пакет помоћи грађанима не пружамо само дозу оптимизма већ новац који они троше улази у економске токове, купују се разни производи. У доба највеће економске кризе имали смо пад од само један одсто прошле године. То само говори о томе да смо на прави начин конципирали те мере јер нисмо имали велики пад и неке црне сценарије, објаснио је Мали.
Према његовим речима, у пандемију смо ушли са огромном резервом, суфицитом у буџету од четири године заредом, а смањен је и јавни дуг у односу на БДП.
Да, ми смо се мало у међувремену и задужили, али ми не прелазимо ту границу од 60 одсто у односу на БДП. Када погледате остале земље оне су током протекле две године отишли на много већи удео јавног дуга у БДП-у. Црна Гора - преко 100 одсто, Хрватска - 90 одсто, Словенија - 80 одсто. Они нису имали овако таргетиране мере. Са прва два пакета од прошле године подржали смо привреду са више од осам милијарди евра. Не желимо да се животни стандард грађана на било који начин угрози или умањи, подвукао је Мали.
Министар је рекао да стастистички подаци показују да од почетка године расте привреда, као и сектор услуга.
Расту нам услуге, индустрија, грађевинарство, туризам. Све расте у односу на прошлу годину, а то значи да смо на прави начин таргетирали ове мере. Шта би било да је десетине хиљада или стотине хиљада људи остало без посла и да су затворене фабрике. Желимо да се боримо за здравље грађана и економију и то је најбоља политика, поручио је министар.
Мали је подсетио на то да наша држава поштује календар најављених исплата помоћи и навео да ће крајем овог месеца кренути и исплата помоћи Србима на Косову и Метохији, а следећег месеца креће исплата за све остале незапослене грађане.
Он је навео и да много очекује од капиталних инвестиција, чији ће удео у укупном БДП-у ове године износити приближно 7,2 одсто БДП-а, што је један од највиших нивоа улагања у последњих неколико година.