П:
О:
Читај ми
За развој туризма у Србији 50 милиона евра ове и наредне године
Београд,
28. јул 2006.
Државни секретар Министарства трговине, туризма и услуга Владе Републике Србије Влајко Сенић саопштио је данас да је Влада одлучила да у оквиру Националног инвестиционог плана за ову и наредну годину издвоји 50 милиона евра за развој туризма.
Влајко Сенић и Млађан Динкић на данашњој конференцији за новинаре
Аутор:
Фонет
Сенић је на конференцији за новинаре, одржаној поводом усвајања секторског плана у области туризма, прецизирао да ће до краја године у ову област бити уложено 19 милиона евра, док ће у 2007. години улагања износити 31 милион евра.
Он је прецизирао да је новац намењен инвестицијама за искоришћавање потенцијала Дунава, изградњу инфраструктуре у туристичким центрима, повећању конкурентности туристичких производа, маркетиншком позиционирању српског туризма у иностранству и за изградњу жичаре са гондолом између Новог Београда и Аде Циганлије.
Према његовим речима, средства су распоређена у договору са другим министарствима, на основу пројеката локалне самоуправе и Стратегије развоја туризма Србије до 2015. године, а циљ инвестиција је да мотивише приватни капитал за улагање у смештајне капацитете којих нема довољно.
У неколико пројеката везаних за потенцијале Дунава биће уложено 8,3 милиона евра, а највише у изградњу путничког пристаништа у Београду, Винчи, Новом Саду, Апатину и Лепенском виру, а предвиђена је и реконструкција Београдског кеја у Новом Саду, етно-парка Гложан и санација Сребрног језера, навео је Сенић.
Он је указао на то да развој туризма у Србији не може бити равномеран и зато је изабрано неколико туристичких центара који ће кроз 33 пројекта, укупне вредности 20,5 милиона евра, развити инфраструктуру и тако покренути туристички напредак земље.
Према његовим речима, овим програмом предвиђена је изградња и доградња скијашких центара на Старој планини, Копаонику, Руднику, Златибору, Дивчибарама, Голији и Златару.
Сенић је напоменуо да ће за повећање конкурентности туристичких производа бити издвојено 16,2 милиона евра који ће бити усмерени на побољшање туристичког информационог система и сигнализације, подизање квалитета угоститељске услуге и едукацију запослених у туризму.
За маркетинг туристичке понуде Србије у иностранству биће издвојено 3,5 милиона евра, прецизирао је он.
У прву фазу изградње жичаре са гондолом од Новог Београда до Аде Циганлије, која се ради у сарадњи са Скупштином Града Београда, биће уложено 1,3 милиона евра, док је у другој фази предвиђено продужење до Кошутњака, што ће представљати велику туристичку атракцију и растеретиће саобраћај у Београду, указао је Сенић.
Он је изразио очекивање да ће се све инвестиције брзо и вишеструко исплатити јер је један од основних критеријума за избор пројеката био да инвестиције буду брзо исплативе и видљиве како би се привукла директна страна улагања у туризам.
За првих шест месеци ове године српски туризам остварио је суфицит од 14 милиона долара, истакао је Сенић, уз оцену да туризам представља тренутно једну од ретких привредних грана која нема минус у спољнотрговинској размени.
Према његовим речима, основни проблем српског туризма је недостатак капацитета јер овог тренутка земља располаже са свега 87.000 лежајева у хотелима и пратећим објектима, од чега је 48 одсто у хотелима са две звездице, а свега 2,9 одсто у хотелима са пет звездица.
Он је подсетио на то да је прошле године у Србији боравило 465.000 страних туриста који су остварили промет од 300 милиона долара, док се ове године очекује да број туриста и приход буду већи.
Министар финансија Млађан Динкић истакао је да Влада намерава да својим инвестирањем у туризам мотивише приватнике да додатно улажу у смештајне капацитете како би туризам побољшао платни биланс земље.
Динкић је најавио да ће изградња прве жичаре на Старој планини, коју ће градити аустријска компанија "Доплмајер", почети у августу.
Он је нагласио да су радници предузећа "Србијашуме" већ просекли шуму за трасу те жичаре, а у току је просецање шума на месту где је предвиђена скијашка стаза, која би требало да буде завршена за предстојећу зимску сезону.
Према његовим речима, мастер планом, који ће бити готов до почетка наредне године, предвиђене су локације за изградњу нових хотела на Старој планини која нема смештајне капацитете и погодна је само за викенд туризам.
За њихову изградњу биће објављен међународни тендер и биће позвани страни хотелски ланци који имају искуства у зимском туризму, а који би могли да почну градњу одмах по завршеном мапирању свих потенцијалних ски-стаза, жичара и гондола, рекао је министар.
Он је напоменуо да је урађено сателитско и хеликоптерско снимање те планине које је показало да је могуће изградити и до 200 километара ски-стаза, што је далеко више него што тренутно има Копаоник.
Динкић је наговестио да ће до краја године на Копаонику бити изграђене још две брзе, четвороседне жичаре "дубока 1" и "дубока 2", које ће омогућити да се на тој планини угости још више туриста који ће подићи конкурентност овог скијалишта.
Министар финансија је истакао да је закључен уговор између компаније “Генекс”, која је до сада била власник скијалишта на Копаонику, и предузећа ЈП "Скијалишта Србије" о преносу целокупне скијашке инфраструктуре на то јавно предузеће.
Такође, мастер планом предвиђена је и изградња скијалишта на Дивчибарама и на Голији, као и мањих ски-лифтова на Златару и Руднику, додао је Динкић.
Он је прецизирао да је новац намењен инвестицијама за искоришћавање потенцијала Дунава, изградњу инфраструктуре у туристичким центрима, повећању конкурентности туристичких производа, маркетиншком позиционирању српског туризма у иностранству и за изградњу жичаре са гондолом између Новог Београда и Аде Циганлије.
Према његовим речима, средства су распоређена у договору са другим министарствима, на основу пројеката локалне самоуправе и Стратегије развоја туризма Србије до 2015. године, а циљ инвестиција је да мотивише приватни капитал за улагање у смештајне капацитете којих нема довољно.
У неколико пројеката везаних за потенцијале Дунава биће уложено 8,3 милиона евра, а највише у изградњу путничког пристаништа у Београду, Винчи, Новом Саду, Апатину и Лепенском виру, а предвиђена је и реконструкција Београдског кеја у Новом Саду, етно-парка Гложан и санација Сребрног језера, навео је Сенић.
Он је указао на то да развој туризма у Србији не може бити равномеран и зато је изабрано неколико туристичких центара који ће кроз 33 пројекта, укупне вредности 20,5 милиона евра, развити инфраструктуру и тако покренути туристички напредак земље.
Према његовим речима, овим програмом предвиђена је изградња и доградња скијашких центара на Старој планини, Копаонику, Руднику, Златибору, Дивчибарама, Голији и Златару.
Сенић је напоменуо да ће за повећање конкурентности туристичких производа бити издвојено 16,2 милиона евра који ће бити усмерени на побољшање туристичког информационог система и сигнализације, подизање квалитета угоститељске услуге и едукацију запослених у туризму.
За маркетинг туристичке понуде Србије у иностранству биће издвојено 3,5 милиона евра, прецизирао је он.
У прву фазу изградње жичаре са гондолом од Новог Београда до Аде Циганлије, која се ради у сарадњи са Скупштином Града Београда, биће уложено 1,3 милиона евра, док је у другој фази предвиђено продужење до Кошутњака, што ће представљати велику туристичку атракцију и растеретиће саобраћај у Београду, указао је Сенић.
Он је изразио очекивање да ће се све инвестиције брзо и вишеструко исплатити јер је један од основних критеријума за избор пројеката био да инвестиције буду брзо исплативе и видљиве како би се привукла директна страна улагања у туризам.
За првих шест месеци ове године српски туризам остварио је суфицит од 14 милиона долара, истакао је Сенић, уз оцену да туризам представља тренутно једну од ретких привредних грана која нема минус у спољнотрговинској размени.
Према његовим речима, основни проблем српског туризма је недостатак капацитета јер овог тренутка земља располаже са свега 87.000 лежајева у хотелима и пратећим објектима, од чега је 48 одсто у хотелима са две звездице, а свега 2,9 одсто у хотелима са пет звездица.
Он је подсетио на то да је прошле године у Србији боравило 465.000 страних туриста који су остварили промет од 300 милиона долара, док се ове године очекује да број туриста и приход буду већи.
Министар финансија Млађан Динкић истакао је да Влада намерава да својим инвестирањем у туризам мотивише приватнике да додатно улажу у смештајне капацитете како би туризам побољшао платни биланс земље.
Динкић је најавио да ће изградња прве жичаре на Старој планини, коју ће градити аустријска компанија "Доплмајер", почети у августу.
Он је нагласио да су радници предузећа "Србијашуме" већ просекли шуму за трасу те жичаре, а у току је просецање шума на месту где је предвиђена скијашка стаза, која би требало да буде завршена за предстојећу зимску сезону.
Према његовим речима, мастер планом, који ће бити готов до почетка наредне године, предвиђене су локације за изградњу нових хотела на Старој планини која нема смештајне капацитете и погодна је само за викенд туризам.
За њихову изградњу биће објављен међународни тендер и биће позвани страни хотелски ланци који имају искуства у зимском туризму, а који би могли да почну градњу одмах по завршеном мапирању свих потенцијалних ски-стаза, жичара и гондола, рекао је министар.
Он је напоменуо да је урађено сателитско и хеликоптерско снимање те планине које је показало да је могуће изградити и до 200 километара ски-стаза, што је далеко више него што тренутно има Копаоник.
Динкић је наговестио да ће до краја године на Копаонику бити изграђене још две брзе, четвороседне жичаре "дубока 1" и "дубока 2", које ће омогућити да се на тој планини угости још више туриста који ће подићи конкурентност овог скијалишта.
Министар финансија је истакао да је закључен уговор између компаније “Генекс”, која је до сада била власник скијалишта на Копаонику, и предузећа ЈП "Скијалишта Србије" о преносу целокупне скијашке инфраструктуре на то јавно предузеће.
Такође, мастер планом предвиђена је и изградња скијалишта на Дивчибарама и на Голији, као и мањих ски-лифтова на Златару и Руднику, додао је Динкић.
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести
-
Београд, 7. јун 2024.Ускоро парафирање договора о откупној цени малине
-
Београд, 23. мај 2024.Србија посвећена процесу проналаска несталих на простору бивше...
-
Београд, 15. април 2024.Конкурс за StarTech грантове отворен до 31. маја
-
Београд, 4. април 2024.Трагичан завршетак потраге за девојчицом Данком Илић
-
Београд, 28. фебруар 2024.У међународној полицијској акцији ухапшене особе повезане са...
-
Београд, 26. децембар 2023.Наставак рада на јачању веза између матице и дијаспоре
-
Београд, 25. децембар 2023.Припадници МУП-а процесуирали 38 лица због насилничког понашања