Гојковић је у Скупштини Србије, образлажући Предлог закона о изменама и допунама Закона о оснивању Музеја жртава геноцида, истакла да желимо да сачувамо успомену на жртве у прошлости, изражавајући најдубље поштовање и потребу да се ода почаст страдалима.
Она је подсетила на то да је овај музеј основан Законом о оснивању Музеја жртава геноцида из 1992. године, када није постојао систем правног уређења наше културе какав постоји данас, тако да смо данашњим изменама и допунама морали да приступимо усаглашавању законске регулативе.
Музеј је, како је објаснила, основан ради трајног сећања на жртве геноцида над Србима, прикупљања, обраде и коришћења података о њима и остваривању обавеза из Међународне конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида.
Гојковић је навела да је музеј установа културе која обавља послове прикупљања, обраде и чувања података о страдању Срба на простору претходне Југославије, као и податке о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, у складу са законом, статутом и другим општим актима Музеја.
Потпредседница Владе је додала да Музеј жртава геноцида током три деценије свога рада има развијену издавачку делатност и у реализацији пројеката сарађује са другим институцијама и појединцима како у земљи, тако и у свету и земљама у окружењу.
Међу њима су, како је прецизирала, Јад Вашем у Јерусалиму, Музеј Холокауста у Вашингтону, Центар "Симон Визентал" у Јерусалиму, SHOAH центар у Лос Анђелесу, Документациони центар за прикупљање грађе о ратним сукобима 1991–1995. из Бањалуке, Документациони центар "Веритас" из Београда и Бањалуке, Музеј Републике Српске из Бањалуке, Хрватски институт за повијест из Загреба и други.
Гојковић је навела да је у Закону о музејској делатности, који је недавно усвојен, Музеј жртава геноцида дефинисан као матични музеј и обавља послове матичне музејске делатности за неговање културе сећања на жртве геноцида и Холокауста.
Она је навела да су данас пред народним посланицима мање, техничке измене и допуне Закона, којима се постиже обезбеђивање организационе, кадровске и материјалне претпоставке за остварење неговања сећања на жртве.
На тај начин се, како је објаснила, регулише питање седишта овог музеја, јер се у члану 1 став 1. овог закона утврђује да је то у Крагујевцу, иако је његово седиште још од 1995. године у Београду, што је отежавало функционисање.
Гојковић је додала да је додатан проблем био везан за захтев Управе за трезор Министарства финансија да се, сходно чињеници да је седиште музеја у Крагујевцу, и рачуноводствени послови обављају из тог града.
Према њеним речима, имајући у виду да је Закон о оснивању Музеја жртава геноцида уједно и оснивачки акт Музеја, решавање наведених проблема је било могуће једино кроз измене и допуне овог акта.
Она је напоменула да је ради трајног памћења и спомена жртава Холокауста, геноцида, окупаторског терора и ратних злочина спроведених над српским становништвом на простору бивше Југославије, као и у циљу прикупљања података о геноциду над Јеврејима, Ромима и припадницима других народа и националних мањина, донет Закон о оснивању Музеја жртава геноцида 1992. године.
Такође, како је додала, у циљу очувања трајне успомене на жртве фашистичког терора на стратиштима логора "Старо сајмиште" у Другом светском рату донет је Закон о Меморијалном центру "Старо сајмиште" 3. марта 2020. године.